• Početna
• Uvod
• Kako početi
• Falun Dafa literatura
• Falun Dafa vežbe
• Česta pitanja
• Kontakti
• Audio i video

Sadržaj

Predavanje Fa u Njujorku

Predavanje Fa u San Francisku

Predavanje Fa na sastanku u Njujorku

Rečnik manje poznatih termina

Predavanje Fa u Njujorku

Li Hondži, 23. mart 1997.

Ovako udaljenima, razdvojenima okeanima, nije nam lako da se sretnemo. Ali, iako ne možete videti mene lično, ja sam zapravo kraj vas dok god se kultivišete. I dok god se kultivišete, ja mogu da odgovaram za sve vas, do kraja; šta više, ja o vama brinem u svakom trenutku. (Aplauz) Onaj ko ne postupa ovako, poučava naopakoj praksi, postupa loše, po volji odajući nebeske tajne. Naravno, pošto ovo već znate iz svog konkretnog iskustva, ne treba puno da vam objašnjavam. Ja govorim samo o onom što mogu da učinim, ne pominjući ono što ne mogu. Zato se Dafa[1] sve vreme razvija na zdrav način.

Kad sam se poslednji put sreo s vama, nije bilo ovoliko ljudi. Naravno, ima još puno ljudi koji nisu ovde, jer nisu mogli odsustvovati s posla. To jest, otkad sam se poslednji put sreo s vama, imamo dosta ljudi koji su ušli u Tao[2] i dobili Fa[3]. Verujem da je činjenica da ovaj Fa može ovako brzo da se razvija, i da se širi na tako širokoj osnovi, rezultat moći Dafe. Istovremeno, put koji smo preuzeli u procesu širenja Dafe je pravi. Budući da smo stvarno odgovorni prema našim učenicima i prema društvu, uspeli smo postići ove rezultate. Pošto je malo prilika da se susretnemo - nije mi lako da dođem u SAD, potrebna je viza, pa je prilično nezgodno - sad kad možemo da se sretnemo, želim da dam sve od sebe da vam pomognem da rešite neke od svojih problema. Možete postavljati bilo kakva pitanja, a ja ću na njih dati odgovor. Hajde da ovu priliku iskoristimo na najbolji način, da vam pomognemo da razrešite neka od svojih zapetljanih, problematičnih pitanja, da bi se Dafa u SAD razvijala na još zdraviji način. Prvobitno sam hteo da pričam sa učenicima o nekim specifičnim pitanjima, ali neki od vas u publici juče su dobili "poseban tretman?. Stigavši ranije, juče sam odgovorio na neka od njihovih pitanja. Ali ne brinite, danas nemate za čim da žalite: oni među vama koji juče nisu slušali, i dalje će moći da postave pitanja, a ja ću na njih dati odgovore.

Iskoristiću ovo vreme da govorim o stvarima vezanim za kultivaciju, drugim rečima, o Fa. Znam da ste tokom ovog perioda brzo napredovali - zapravo, veoma brzo. Kad sam se prošli put iz SAD vratio u Kinu, učenicima u Kini sam rekao da su SAD posebno mesto, i da tamo ima mnogo izuzetnih ljudi - posebno mnogo izuzetnih Kineza. Ovi ljudi imaju prilično dobar urođeni kvalitet, duboko razumevanje Dafe, brže shvataju i brže se probijaju kroz svoje nivoe. Ovo su prednosti koje imate. Ali nemojte postati samozadovoljni, jer i vi imate vezanosti i prepreke u različitim oblicima, koje treba savladati, da bi mogli brže napredovati.

Sada ću pričati o karma-bolesti, problemu koji zbunjuje mnoge naše učenike koji nisu dovoljno duboko učili Fa. Ipak sam već objasnio u svojoj knjizi kako mi kultivatori treba da se odnosimo prema bolestima. Ponovo ću govoriti o tome iz drugog ugla. Činjenica je da mi praktikanti ne treba da brkamo sebe sa svakodnevnim ljudima. Znate, u stara vremena, kad bi neko postao sveštenik, ljudi ga više nisu smatrali svakodnevnom osobom - on je već bio polu-bog. Znači, u čemu je razlika između čoveka i boga? Ljudsko biće ima emocije - veoma snažne emocije. Ljudska bića žive na ovom svetu upravo za te emocije. Bez emocija ne možete živeti na ovom svetu. Šta vam se dopada, šta vam je hobi, šta vas čini srećnim, šta vas ljuti, ljubav u porodici, ljubav između muža i žene, ljubav prema deci, šta želiš da radiš, šta ne želiš da radiš, vaša naklonost prema određenim vrstama stvari, i tako dalje - sve potiče od ljudskih osećanja. Bez ovih osećanja ne bi bilo običnog ljudskog društva. Ono što ljudi u ovakvoj emotivnoj sredini rade da bi bili u skladu sa sredinom, ne može se smatrati pogrešnim. Zašto su onda mnogi ljudi u prethodnim generacijama govorili da su ljudska shvatanja pogrešna? To je zato što ljudi koji su izgovarali ovakve reči nisu više bili obični ljudi, i jer su ljude posmatrali iz drugog domena. Ali pošto se ljudi nalaze među svakodnevnim ljudima, ne može se reći da greše. Kao što sam juče rekao, iako je ovo ljudsko društvo grozno, ipak je jedan od nivoa - najniži nivo - koji se prostire celim kosmosom od vrha do podnožja, i manifestacija prirode kosmosa - Dafe - na najnižem nivou. Bez ovog ljudskog nivoa se ne bi moglo. Takođe je nemoguće svima da se kultivišu u Bude. Ljudsko društvo mora postojati - ono naprosto postoji na ovaj način. Samo se radi o tome da je ovo jedna posebna sredina, i da može da proizvede ljude visokih domena. Znači, drugačije je kad ljudska bića gledaš iz perspektive visokih domena. Zato kažem da kao kultivatori, za procenu svega što vidite, s čim stupate u kontakt, ili doživljavate, vi ne možete koristiti predstave običnih ljudi. Stoga treba da se držite višeg standarda.

Kad se svakodnevna osoba razboli i ne ode u bolnicu, ili ne uzme lek, ovo se ne slaže sa principima svakodnevnih ljudi, ne slaže se sa principima ovog sveta, i to ljudi ne mogu da prihvate: "Naravno da, kad se razboli, čovek treba da uzme lek." "Naravno da, kad se razboli, čovek treba da ide u bolnicu da se leči." Ovako se ljudi odnose prema ovoj stvari, i to nije pogrešno. Ali kao kultivator, ti ne treba da brkaš sebe sa svakodnevnom osobom. Da predstavimo malo ozbiljnije, ti više nisi čovek. Kao što sam upravo rekao, ljudi imaju raznorazna osećanja i želje, i žive za osećanja. Tokom kultivacije, vi postepeno sve manje marite za ove stvari, i postepeno ih se oslobađate, dok ih potpuno ne odbacite. Ljudi žive za ove stvari, ali vi ne. Možete li biti isti kao ljudi? Niste isti. Budući da je ovo slučaj, zašto ne primenite principe sa visokog nivoa, koji se razlikuju od onih koji pripadaju ljudima, da procenite probleme, i da procenite sebe i stvari na koje nailazite? Tako bi trebalo. Zato vam govorim da kad se mi kultivatori negde u telu osećamo neprijatno, to ne predstavlja bolest. Ipak, ono što svakodnevni ljudi smatraju bolesnim stanjem, i stanje koje se odražava u telu kultivatora kad mu se karma smanjuje, su isti. Svakodnevnim ljudima je teško da primete razliku. Zato praksa kultivacije ističe prosvetljavanje u stvari. Kad ne bi bile iste, svako bi se kultivisao, i pitanje prosvetljavanja ne bi postojalo. Kad bi se u telu dešavale samo divne stvari, i kad bi čak i male neprijatnosti osećali kao što ih osećaju besmrtnici, recite mi, ko se ne bi kultivisao? Svako bi, ali tada to ne bi vredelo - ne bi vredelo kao kultivacija. Pored toga, ljudima nije dopušteno da se kultivišu na taj način, jer to ne uključuje prosvetljavanje u stvari. Znači, u kultivaciji ste prinuđeni da, usred nesigurnosti šta je tačno, a šta netačno, prolazite testove, da bi se videlo kako postupate prema datom pitanju, da bi se videlo da li sebe smatrate za kultivatora, ili za prosečnu, svakodnevnu osobu. Ne služi li ovo da se vidi možete li se kultivisati? Naravno, spolja izgledate obično, i ni na koji način drugačije od svakodnevne osobe, ali ste zapravo kultivator.

Juče sam raspravljao o Buda Fa kultivaciji. Kultivacija je najvažnija stvar u kosmosu. Ljudsko biće želi da se uzdigne u jedan tako visok domen, da postane Arhat[4], Bodisatva[5], Buda, Tao, Bog; ako ljudsko biće, puno karme, treba da postane bog, zar vam se ne čini da je to ozbiljna stvar? Ne treba li posmatrati ove stvari strogo, sa visokim standardom, i držati se ispravnog razmišljanja? Ako ove stvari i dalje sagledavaš iz obične ljudske perspektive, niste li i sam svakodnevna osoba? Ovo je tako ozbiljna stvar - omogućiti ti da postaneš Buda - a ti ipak sebe i dalje smatraš čovekom, i dalje vrednujući ove stvari ljudskim principima. Onda to neće moći, nisi ozbiljan u ovome, pa se ne možeš kultivisati. Bude, Taoi i Bogovi nisu ono što današnji sveštenici i današnji ljudi misle. Kao što znate, Bude i Bogovi nemaju osećanja običnih ljudi, niti razmišljaju na običan, ljudski način, niti su im predstave u okvirima shvatanja običnih ljudi. Njihov način mišljenja pripada potpuno drugačijem domenu, oni nemaju ljudske koncepte i predstave o stvarima. Danas ljudi humanizuju Bude i Bodisatve, i misle o njima kao da ovi imaju ljudska osećanja i ljudskost. Odlazeći u hramove da obožavaju Bude i pale tamjan, neki ljudi tamo ne idu radi kultivacije, ili iz poštovanja, već da mole za nešto - da mole Bude, sa svojim vezanostima. Razmislite koliko je ova namera loša!

Nekada su ljudi samo iz poštovanja obožavali Bude. To znači, umesto da dođu da nešto zatraže za sebe, oni su dolazili radi odavanja poštovanja Budama, da bi obožavali Bude, ili da bi se kultivisali u Bude, jer Bude su velike i Bude na puno čuvaju čovečanstvo. Ali ljudi danas više nisu ovakvi. U prošlosti su ljudi uvek imali pravedne misli kad bi mislili o jednom Budi ili Bodistatvi, i reči "Buda" i "Bodisatva" su pominjali samo sa velikim poštovanjem, osećajući da su ovi veličanstveni i veliki. Ali današnji ljudi više nemaju ovakve koncepte. Kad god im padne na pamet, ljudi otvore usta i pričaju o Budama - tek tako pričaju o Budama i Bodisatvama, kao da im ove reči rastu s jezika. Oni čak po volji urezuju i crtaju lik Bude kako god zažele, i stavljaju ga gde god zažele. Likovi Bude Amitabe i Svete Marije čak se postavljaju na groblja. Ovo je zaista kao da ljudi usmeravaju bogove da vode računa o mrtvima, kao da ljudi naređuju bogovima da rade ovo ili ono. Nije li baš to namera? Razmislite, jedan bog je tako svet i velik - jednim potezom ruke može doneti sreću celokupnom čovečanstvu, a drugim potezom ruke može im doneti uništenje. Ipak, vi ih na ovaj način tretirate? Da nije njihove milosti prema ljudima, kad u neznanju čine loše stvari, ljudi mi momentalno bili izbrisani bez traga. Ljudi sada ovo naprosto ne shvataju, pa se usuđuju da se ponašaju na ovaj način. Ovo, zapravo, predstavlja svetogrđe prema Budama. Baš je kao što sam prošli put kazao. Prošli put sam pomenuo da čak i restoranski meniji sadrže jela poput "Buda preskače zid", i slično. Buda nije vezan za boju i ukus. Reći da će Buda, kad namiriše ukusnu aromu, preskočiti zid da bi jeo - nije li ovo najopakije bogohuljenje jednog Bude? Postoje i jela pod nazivom "Arhatov vegeterijanski obrok", i slično. Jedan Arhat takođe nema običnih ljudskih vezanosti za boju i ukus. Ipak kažete da je jelo pod nazivom "Arhatov vegeterijanski obrok" nešto što on jede - zar ga na ovaj način ne vređate? Njima je obična ljudska hrana prljava. Znači, njihov način razmišljanja je drugačiji od ljudskog. Pogonjeni novcem i željama, ljudi su prouzrokovali ovakvu situaciju sa Bogovima i Budama. Bude, Taoi i Bogovi nemaju ljudskih predstava, niti običan ljudski način razmišljanja. Ali kao što sam upravo rekao, ljudi ne idu da obožavaju Budu srca punog velikog poštovanja, ili sa željom da se kultivišu, već da zatraže nešto od Bude: "Daj mi blagoslov da dobijem sina, da se obogatim, ukloni mi nesreću, oslobodi me nevolja..." Njihove namere su uvek ovakve. Ipak se Bude ne mešaju u ovakve stvari - oni ljudima nude konačno spasenje. Kad biste mogli da živite kao besmrtnici, da uživate sve vrste komfora među svakodnevnim ljudima, da imate puno novca, i da budete oslobođeni katastrofa i nesreća, vi ne biste želeli da se kultivišete u Budu, ili da postanete bog. Pored tolikog komfora, već sada biste bili bog. Stvari ne mogu biti ovakve.

Život za životom, ljudi generišu karmu. Sopstvena karma donosi čoveku nedaće, muke, ispaštanja, nedostatak novca, i mnogo bolesti u ovom i narednom životu. Samo pošto otplatiš karmu moći ćeš da stekneš sreću, i biće ti dobro. Bilo bi neprihvatljivo kad se za loše postupke ne bi plaćalo - ovo je princip koji postoji u kosmosu. Možda osećaš da stvari koje su ti se desile u prethodnom životu, i stvari koje se dešavaju u narednom životu, imaju veze sa dva različita čoveka. Zapravo, kad drugi gledaju na tebe, oni sagledavaju tok tvog celokupnog postojanja. To je kao kad bi se probudio iz sna i rekao da ono što si juče učinio nema nikakve veze sa onim što danas radiš, i da ono što si juče učinio, nisi učinio ti. Ali sve to si ti učinio, pa oni tako sagledavaju nečiji život. Malopre sam imao digresiju da bi došao do ove ideje: Ove stvari ne možete sagledavati običnim ljudskim predstavama. Kad se razboli, svakodnevna osoba mora da uzme lek. Ali ni vama, kultivatorima, ja ne zabranjujem da uzmete lek. Ali zar mi ne govorimo o kultivaciji? Zar ne govorimo o prosvetljavanju u stvari? Ne zahteva se od vas da se u sve prosvetlite. Onoliko koliko se možete prosvetliti u nešto - u redu je. Ako neko kaže da ne može: "Ne, ja ne mogu da se osobodim ove vezanosti. I dalje moram da uzimam lekove. Iako se kultivišem, ja i dalje moram da uzimam lekove", kako onda ja gledam na ovo pitanje? Meni je samo žao zbog ovakve, slabe sposobnosti poimanja, i što taj nije prošao ovaj test. Mogao je napredovati i učiniti krupan korak prema Ispunjenju, ali nije učinio taj korak. Ja zbog ovog samo žalim, i ne kažem da ovaj čovek više ne valja. Niti kažem da se više nikako ne može kultivisati, pošto je uzeo lek. Ovo je zato što je sposobnost poimanja kod svakog različita, i svakom je drugačiji urođeni kvalitet, takođe. Tek kad se budeš popravio, moći ćeš da prođeš ovaj test i stekneš novo razumevanje. Ako ne možeš da se popraviš i ne prosvetliš se u potpunosti po ovom pitanju, to znači da si u ovom smislu i dalje svakodnevna osoba. Ali se ne može reći da uopšte ne valjaš.

Hajde da vam još kažem o relaciji između uzimanja leka i eliminacije karme. Upravo sam rekao da bolest izaziva karma, koja se nakuplja život za životom. Šta je ta karma? Što su sitnije čestice karme, koja postoji u drugim dimenzijama, što je sitnije njeno zrno, njena moć je veća. Kad procuri u našu dimenziju, to je jedan mikroorganizam, najmikroskopskiji virus. Znači, da li biste rekli da je bolest slučajnost? Ona se ne može razumeti modernom medicinom i modernom naukom, sposobnom da pojmi samo onu vrstu fenomena, koja se manifestuje samo u ovoj površinskoj dimenziji, sačinjenoj od sloja najkrupnijih čestica, koje oformljuju molekuli. Zato se smatra bolešću, tumorom, infekcijom, ili nečim drugim; ali današnja nauka ne sagledava fundamentalni uzrok razbolevanja ljudi, i uvek daje objašnjenja ograničem razlozima, koje svakodnevni ljudi mogu da pojme. Naravno, kad se neko razboli, to je obično u skladu sa principima na datom nivou ovog sveta, i obično postoji spoljni faktor u ovom svetu, koji indukuje manifestaciju bolesti. Tada izgleda da se zaista uklapa principe ovog sveta. Ali fundamentalni uzrok, i sama bolest, ne potiču iz ove dimenzije. Zato, sad kad uzmeš lek, ti ubijaš bolest ili virus na površini. Medicina zaista može da ubije viruse na površini. Mada, gong[6] jednog praktikanta automatski uništava viruse i karmu. Ali čim lek ubije površinski virus, koji je procurio iz drugih dimenzija, virus - karma - tamo na drugoj strani, će znati, pošto je sve živo, i prestaće da dolazi. Tada osećaš da si se oporavio jer si uzimao lek. Ali moram vam reći da se ona tamo svejedno nagomilava. Život za životom, ljudi prikupljaju ovu stvar. Kad akumulacija dostigne određeni stupanj, osoba postaje neizlečiva, a kad umre, biva potpuno uništena. Gubi život, zauvek gubi svoj život. Eto, koliko je užasno. Znači, ovde sam vam objasnio odnos. Ne radi se o tome da ljudima nije dopušteno da uzimaju lekove. Kad se svakodnevni čovek razboli, njemu je definitivno potreban medicinski tretman.

Ali kako se mi, kultivatori, odnosimo prema ovome? Zar vam mi ne pročišćavamo telo? Poput godova jednog drveta, karma postoji u samoj srži vašeg tela, u svakom sloju, život iza života. Kad upražnjavate kultivaciju, ja ovu karmu iz središta potiskujem napolje; ja potiskujem, potiskujem i potiskujem, dok za vas u potpunosti ne istisnem karmu. A ne može sve ovo da prođe kroz površinu naših tela. Ne biste mogli podneti kad bi sve trebalo da izađe kroz površinu vaših tela. Samo deo izlazi kroz površinu. Ali vi i dalje osećate da ste se odjednom razboleli, osećate se užasno loše i boli vas, ne možete da istrpite, pa uzimate lek. Onda samo napred, uzmite lek, jer mi nikad nismo rekli da svakodnevni ljudi ne mogu uzimati lekove. Mi samo kažemo da vam sposobnost poimanja nije na visini, i da ovaj test niste prošli. Mi nemamo pravilo da se ne smeju uzimati lekovi dok se izvodi kultivacija, mi nemamo ovako kruto pravilo. Ali ja vas podučavam principima Fa. Želite da ispustite ovu karmu, a ipak uzimate lek i potiskujete je unutra, nazad - kako da vam očistimo telo? Naravno, mogli bismo vam sve istisnuti u drugim dimenzijama. Ali Fa ovog kosmosa ima princip: kad ti se karma eliminiše, moraš trpeti muke u vezi s tim. Moraš podneti iste patnje koje si ranije drugima proizveo. Ali kultivatorima ne možemo dopustiti da na isti način sve istrpe, jer u tom slučaju biste umrli, i ne biste mogli da se kultivišete. Kao kultivator, kad dostigneš Ispunjenje, životima kojima si naudio ćeš platiti blagoslovima. Ali moraš izdržati deo mentalnog bola. Trpeći deo onog što drugima duguješ, mučeći se, otplaćuješ karmu. Stvari nisu izolovane. Otplaćujući karmu, usred bola, sebe moraš smatrati za kultivatora. Ako to ne smatraš za bolest, ti imaš zaista visok nivo razumevanja ove materije, a ne način razmišljanja običnih ljudi. Onda, zar ti se domen i um nisu u ovom smislu promenili? Nije li to pitanje? Misliti da se u kultivaciji može napredovati samo vežbama predstavlja šalu. Vežbe su dodatno sredstvo za Ispunjenje.

Bez unapređenja sopstvenog uma kroz kultivaciju, čovek nikad neće podići svoj nivo. I ne može se odgajiti Buda samo pojanjem svetih spisa, kao što ljudi kažu. Ima i ljudi koji misle da se čovek može kultivisati u Budu činjenjem dobrih dela. Sve ovo je šala, i sve ove su prakse sa namerom (juvej). Ako se zaista ne kultivišeš, koja je svrha pojanja? Bez kultivacije je apsolutno nemoguće postati Buda. U doba kad je Buda Šakjamuni predavao Darmu (Fa) nije bilo svetih spisa, niti ih je bilo kad je Isus propovedao svoj Zakon (Fa). Ljudi su naprosto izvodili konkretnu kultivaciju. Možete li se uzdići bez odgajanja uma? Možete li se uzdići, a da ne ispunite zahteve konkretnog domena? Možete li otići na nebo natovareni raznoraznim emocijama i željama, sa različitim vezanostima, i sa žudnjom za novcem koja nadjačava vašu želju da postanete Buda? To je apsolutno nemoguće. Mislim da ste ovo svi razumeli. To jest, kultivator je nešto izuzetno, a kao izuzetne osobe, kako treba da se vladamo u stanju fizičke neprijatnosti? Svakodnevni ljudi imaju bolesti, ali što se vašeg tela tiče, ja iz vas potiskujem karmu. Kad se potisne na površinu, vi ćete se osećati neprijatno, jer su nervni završeci na površini ljudskog tela najosetljiviji. Izgleda kao da ste se razboleli i izgleda veoma ozbiljno u nekim slučajevima. Ovo se može dogoditi. Pošto se to može dogoditi, razmislite svi o sledećem: Ako se smatraš svakodnevnom osobom i ako to smatraš bolesću, naravno da je i to u redu, onda samo napred - uzmi lekove. Onda znači da nisi položio ovaj test i bar po ovom pitanju si običan čovek. Kad položiš ovaj ispit, po tom pitanju postaješ izuzetan. Ali ako se želiš da se kultivišeš u Bude, onda tvoje razumevanje u svakom pogledu mora biti izuzetno. Ako se ne oslobodiš te vezanosti, onda nećeš moći da prođeš ovaj test i biće ti nemoguće da dostigneš Ispunjenje. Zato, ako propustiš ovu priliku, onda nisi uspeo da prođeš ovaj ispit. Zašto se neki naši asistenti, ili učenici veterani, uznemire uvek kad vide da učenici uzimaju lekove? Naravno, oni na ovo ne mogu reagovati kao ja. Budući se međusobno dobro poznaju, oni kažu: "Ne možeš uzimati lekove", i tako dalje, skrećući pažnju toj osobi. Naravno, ta osoba i dalje neće moći da shvati ovo: "Zašto mi, otkad sam počeo da vežbam, ne daš da uzimam lekove?" Ako ne shvati, sa ovakvom situacijom nije lako izaći na kraj. Mi nemamo stroga pravila, koja vam zabranjuju da uzimate lekove. Ja naprosto učim kultivatore principu koji se tiče toga da li uzeti lek ili ne, a ne govorim svakodnevnim ljudima da ne uzimaju lekove.

Naš Fa se širi radi kultivacije na ovom svetu. Ne mora svaki kultivator postati Buda. Neki ljudi su veoma marljivi i odlučni, pa brže napreduju prema Ispunjenju. Neki ljudi možda nisu tako marljivi, pa je njihov napredak prema Ispunjenju jako spor. Neki ljudi izgledaju kao da se kultivišu, ali se ne kultivišu istinski; oni izgledaju kao da veruju, ali zapravo ne veruju - pa verovatno ne mogu dostići Ispunjenje. Ali onoliko koliko su se kultivisali, verovatno neće biti uzalud. Ako neko ne uspe u kultivaciji i ne uspe u ovom životu, videćemo šta će biti u narednom životu - možda će uspeti u narednom životu. Ili možda više neće želeti da se kultiviše; ali se ipak, na kraju krajeva, u ovoj Dafi oslobodio nekih svojih vezanosti, čuo Buda Fa, i kroz kultivaciju postao bolji od svakodnevnih ljudi. Verovatno je stvorio blagoslove za sledeći život. U narednom životu mogao bi biti bogat čovek, ili visoki državni činovnik. Budući da nije uspeo u kultivaciji, ali nije se uzalud kultivisao, ove stvari mogu se pretočiti u ovakve blagoslove. Takav je princip. Mislim, ako vi, kao kultivatori, danas možete čuti Fa, nadam se da ćete se svi kultivisati do kraja. Ne može svako čuti Buda Fa. Zapravo, mogu vam reći da su SAD veoma posebne. Još pre dve godine ja sam prestao da predajem Fa, ali u SAD ima puno Kineza, i mnogo se ljudi dobra srca može naći među Amerikancima. Želim da i oni dobiju Fa. Zapravo, ja više ne predajem sistematski, već samo prema odgovarajućim situacijama. Pošto je knjiga već raspoloživa, svako može da uči čitajući knjigu. Asistentski centri su takođe na mestu, pa svi možete krenuti da vežbate. Prilika da se čuje Buda Fa ukazuje se jednom u nekoliko hiljada godina, a neki ljudi možda za to nisu predodređeni. Ovo je stoga što se tokom šestostrukog puta transmigracije[7], osoba može reinkarnirati u različite životinje, biljke, supstance. Potrebno je nekoliko stotina, ili hiljadu godina, da se jednom reinkarnira kao čovek. Tokom tih nekoliko stotina ili hiljadu godina transmigracije, isto tako moraš u pravo doba biti ljudsko biće, zatim se moraš reinkarnirati na mestu gde ćeš se moći susresti sa ovim Fa, i moraš doći na svet u pravo vreme, da bi dobio priliku da ga čuješ i da možeš da prisustvuješ časovima. Naravno, da bi se ovo desilo, potrebno je mnogo, mnogo predodređenih događaja, i tek tada možeš dobiti ovaj Fa. Nije nimalo lako.

Ono što ja predajem je Buda Fa. Mislim da su s tim svi načisto. Ja ne poučavam principima svakodnevnih ljudi. Pored toga, o mnogim temama o kojima govorim nikad se nije raspravljalo među svakodnevnim ljudima, i to ne predstavlja znanja svakodnevnih ljudi.

Ovim sam još jednom prešao pitanje uzimanja lekova, jer ovaj problem je postao naglašen u raznim područjima. Neki ljudi žele da oštete Dafu, pa ovako pričaju o uzdržavanju od lekova: "Kad započnemo kultivaciju, mi više ne smemo uzimati lekove." Zapravo, nije da vam ja ne dopuštam da uzimate lekove. Naravno, naši asistenti, prisutni ovde, takođe treba da budu pažljivi u svojim metodima rada, nikog ne primoravajući na uzdržavanje od lekova. Mi samo saopštavamo principe. Ako neko želi da se kultiviše, on to može. Ako ne želi da se kultiviše, čak i ako izabere da uzme otrov, to su posla svakodnevnih ljudi. Ako se njegovo srce ne promeni, niko tu ništa ne može. Mi samo možemo govoriti o predodređenostima, savetujući ljude da budu dobri. Primoravanje ljudi ne predstavlja kultivaciju.

Raspravljaću o još jednom pitanju. Pošto vam dajem celo poslepodne, kad završim sa pričom, moći ćete da postavljate pitanja, na koja ću odgovarati. U Kini, mladi ljudi rođeni posle Kulturne revolucije, imaju vrlo površno razumevanje Buda, Bodisatvi i Bogova. Ono što ja predajem je Buda Fa. Neki ljudi znaju da je ovo dobro, ali i dalje ne razumeju određene izraze. Oni poznaju jako malo stvari iz Buda-škole. Drugim rečima, oni nemaju jasno poimanje Buda-škole.

Sada ću kratko govoriti o Budi Amitabi i Budi Šakjamuniju. Ono što ja predajem je drugačije od [Budističkih] svetih spisa. Ovo što ja predajem, takođe je predavao Buda Šakjamuni pre 2.500 godina, ali sveštenici iz tog doba nisu to preneli narednim generacijama. Spisi nisu sistematski skupljani sve dok nije prošlo 500 godina otkad je Buda Šakjamuni napustio ovaj svet. Kao što znate, pre 500 godina, Kina je bila usred Juan dinastije[8]. Ko danas zna šta je Džingis Kan rekao u to doba? Ali to predstavlja, na kraju krajeva, Buda Fa. Sve vreme je bio prenošen, fragmentisan, od usta do usta. Ali je često gubio elemente onog što je Buda predavao: vreme, mesto, prilika, značenje, publika - ovo danas ne postoji. Tokom njegovog rasprostiranja, budući da su svi oni koji nisu dostigli Ispunjenje imali ljudske predstave, i voleli su da dodaju stvari iz sopstvenih predstava, promenili su Buda Fa. Delove koje nisu razumeli, Oni su preskočili, vremenom humanizujući Bude, Bodisatve i Bogove. Oni su preneli stvari koje su se slagale sa njima i koje su mogli razumeti. Oni nisu voleli da pričaju o stvarima koje nisu odgovarale onom što za čim je tragao njihov mentalni sklop, ili se nije uklapao u njihove pojmove, pa ti delovi nisu preneti.

Hajde najpre da govorimo o Budi Šakjamuniju. Buda Šakjamuni je bio stvarna istorijska ličnost. Pre 2.500 godina, u drvenoj Indiji, on je kultivatorima ostavio svoj kultivacioni metod Buda-škole, pod nazivom "Zapovesti, Koncentracija, Mudrost". Što se tiče Budizma, to je samo naziv skovan od ljudi koji se danas bave politikom. Buda Šakjamuni nije priznavao religiju, niti je kazao da je to njegovo religija. Ljudi su ti koji su njegov način kultivacije nazvali religijom. On je samo predavao Darmu, predavao je svoj način kultivacije - Zapovesti, Koncentracija, Mudrost - koji ljudima omogućava da dostignu Ispunjenje. Naravno, konkretne stvari u vezi ovog su zabeležene u svetim spisima, pa neću detaljno objašnjavati. Kao što svi znate, Buda Amitaba ima Sukavati raj, a Buda Isceljenja ima Istočni raj. Svaki Buda upravlja nekim nebeskim rajem. "Fo", "Pusa" i "Rulai"[9] su naši kineski izrazi. Na nebu, Tatagata se naziva Kraljem Fa, to jest, on upravlja svojim nebeskim kraljevstvom. Ali njihov način vladavine nije kao kod ljudi, koji vladaju administrativnim metodima i zakonima - oni nemaju tako nešto. Oni se oslanjaju samo na milost i dobre misli. A tamo su svi toliko dobri. U taj raj možeš ući samo ako ispunjavaš zadati standard. Znači, svaki Buda ima raj kojim upravlja. Ali u prošlosti niko nije čuo kojim rajem upravlja Buda Šakjamuni, niko nije znao ko je prvobitno bio Buda Šakjamuni, i niko nije znao gde se nalazi raj Bude Šakjamunija. Neki sveštenici kažu da je Buda Šakjamuni u Saha raju. Ali dopustite da vam kažem: gde se nalazi Saha raj? On je unutar naša Tri Domena. Kako to može biti Budin raj? Kakvo prljavo mesto! Odavde Svako želi da pobegne odatle - kako to može biti Budin raj? Čak ni sveštenici ne mogu da iznađu objašnjenje za ovo, niti je dokumentovano u religiji. Zapravo, Buda Šakjamuni je došao sa jako visokog nivoa. Ovaj kosmos je nepojamno velik. Na čas ću prokomentarisati njegovu strukturu - strukturu kosmosa. Najniži nivo na kom je Buda Šakjamuni boravio pre nego što je sišao, je bio šesti nivo univerzuma, a sa tog nivoa se direktno reinkarnirao u čoveka. Nije to bilo nebo šestog nivoa, već univerzum šestog nivoa. Uskoro ću objasniti koliko je velik ovaj kosmos.

On ima nebesko kraljevstvo na šestom nivou univerzuma. On je tamo stvorio nebesko kraljevstvo po imenu Dafan raj. Drugim rečima, Buda Šakjamuni se u ljudskom svetu reinkarnirao iz Dafan raja. Da bi predavao Darmu i ponudio spasenje ljudima - spasenje za svoje učenike - on se iz Dafan raja reinkarnirao u ljudski svet. I učenici koje uči i spašava Buda Šakjamuni treba da se kultivišu najmanje do šestog nivoa univerzuma, ili višeg - toliko visoko treba da se kultivišu. Zato od doba kad je sišao, Buda Šakjamuni posmatra svoje učenike kako se reinkarniraju i kultivišu, nikad se ne vrativši u svoj raj. U Tri domena postoji mesto koje se naziva Dafan nebo, i on je tu. On je i dao ovaj naziv Dafan nebu. Nazvao ga je Dafan nebom jer je došao iz Dafan raja. On odatle posmatra svoje učenike. Svi njegovi učenici imaju oznake, koje se dobili od njega. On im je dao obeležja znakom. Svi oni su obeleženi kao njegovi učenici. Sa visokih nivoa se jednim pogledom može sagledati koji su učenici Bude Šakjamunija, a koji nisu. Pošto oni moraju da se kultivišu na visok nivo - Buda Šakjamuni želi da ih spasi u tako visok domen - tokom jednog života, oni nisu mogli uspeti u kultivaciji. Život za životom, oni se kultivišu opet i opet, već 2.500 godina. Sada, ovaj poslednji put, oni treba da dostignu Ispunjenje. Pošto u ovom životu budu dostigli Ispunjenje, on će sve svoje učenike povesti sa sobom, i svi oni će napustiti Saha raj. Među našim učenicima Dafe, mnogi koji dobijaju Fa su Šakjamunijevi obeleženi učenici. Ali većina Šakjamunijevih obeleženih učenika su sveštenici, mada ih ima i među svakodnevnim ljudima. Mnogi od onih među svakodnevnim ljudima već dobijaju ovaj naš Fa. Zapravo, pošto smo u raspravi stigli dovde, takođe želim da vam kažem da sa ovim Fa, kojem ja poučavam, ne morate otići u Falun raj. Ovo što ja prenosim su principi celokupnog kosmosa. Ja prenosim nešto toliko krupno. Svi oni takođe žele da dobiju Fa. Pošto se novi kosmos već formira, a Fa ispravlja kosmos, gore je moguće vratiti se samo saobražavanjem sa Fa kosmosa. Ovo je ono što je Buda Šakjamuni odavno sisematski pripremio svojim učenicima - on je znao za ovaj dan. Znam da sledbenici mnogih različitih rajeva, ili drugih čestitih načina kultivacije dobijaju Fa u Dafi. Većina učenika Bude Šakjamunija se nalazi u Han oblasti. Više ih nema u Indiji. Ali jedan broj njih takođe je - njih veoma malo - rasut po raznim mestima po svetu. Većina je u oblasti Han regiji. Oblast Han je u kontinentalnoj Kini.

Upravo sam vam u kratkim crtama predočio situaciju sa Budom Šakjamunijem i njegovim učenicima. A sada ću pričati o Budi Amitabi. Kad ljudi govore o Budi Amitabi, svi znaju da postoji Sukavati raj. Gde je Sukavati raj? I ko je Buda Amitaba? O Budi Amitabi postoje zapisi u budističkim spisima, pa o tom delu neću pričati. Govoriću o delu nezabeleženom u spisima. Kao što znate, ljudi su širili ono što su Bude izrekle o parcijalnoj strukturi kosmosa, i to da postoji mesto po imenu Sumeru raj - to jest, oni pominju planinu Sumeru. Naša sadašnja Zemlja i kosmička tela unutar i izvan Tri Domena su južno od planine Sumeru, a ovo se naziva Đambu-dvipa. Zemlja se nalazi južno od ove planine Sumeru. Neki ljudi pokušavaju da shvate: "Jesu li Himalaji ta planina Sumeru? Je li Indija tog vremena bila Đambu-dvipa?" Ovo su različite stvari. On je Buda. On ne govori iz perspektive zemaljskih shvatanja - on predaje principe iz božanske perspektive. Polazište u njegovom razmišljanju je drugačije od ljudskog.

Ova planina Sumeru postoji. Zašto je onda ljudi ne mogu videti? I zašto se ne može videti teleskopom? Jer nije sazdana od čestica sačinjenih od sloja najkrupnijih molekula. Dopustite da vam kažem: Već su čestice sazdane od molekula - da ne pominjemo one sačinjene od atoma - pa čak i materija sačinjena od onih čestica koje su sačinjene od molekula i jednog sloja sitnijeg od čestica na našoj površini, nevidljive za ljude. Ipak je ta planina Sumeru sazdana od atoma, pa je ljudi uopšte ne mogu videti. Ali nedavno su ljudi na poljima astronomije i kosmologije bili u prilici da otkriju fenomen da bez obzira koliko vidljivih galaksija postoji u univerzumu, na tom mestu više nema galaksija. Galaksije su svuda; puno je, puno galaksija Mlečni put. Ipak, na određenom mestu nema ničega, kao da je izbrisano. Oni ovo nazivaju "kosmičkim zidom". Ne mogu da objasne zašto ovo nastaje. Zašto tamo nema nikakvih galaksija? Zapravo, one su blokirane planinom Sumeru, budući da je ova planina neverovatno velika. Koliko je velika? Vrh joj je u središtu drugog nivoa univerzuma - ide izvan našeg malog univerzuma. Zaista je ogromna. Planina toliko ogromna u potpunosti nadilazi ljudsku maštu. Ljudi ne mogu videti druge njene delove. Zemlja je tako sićušna lopta, a ipak ako želiš da vidiš Peking, sa druge strane Zemlje uopšte ga ne možeš videti. To je jedna tako velika planina, nema načina da zamislite njenu veličinu. On je takođe rekao da na nekoliko drugih delova planine Sumeru takođe postoje rajevi. O ovom nećemo previše pričati.

Zašto onda postoji ovakva planina? Popričajmo o ovoj planini Sumeru. Mogu vam reći da je ova planina Sumeru zapravo manifestacija oblika i likova Bude Amitabe, Bodisatve Avalokitešvare[10] i Bodisatve Mahaastama-praapte[11]. Nije potpuno odgovarajuće nazivati je oblikom ili likom. Budući da su Bude, oni imaju ljudsko obličje. Oni se takođe mogu sabrati u neku formu ili rasuti u materiju, ali oni imaju formu i lik. Oni se kroz transformaciju mogu rasuti u materiju. Kad ljudi ne mogu da vide Bude, oni kažu da Bude nemaju telo. Njihova tela su sačinjena od atoma, pa naravno da im ne možete videti tela, i vi ste u pravu kad kažete da nemaju telo. Znači, budući da je ova planina Sumeru sazdana od atoma, naše ljudske oči ne mogu je videti. Ali na neki način, ona predstavlja Budu Amitabu, Bodisatvu Avalokitešvaru i Bodisatvu Mahaastama-praapte. Ova planina Sumeru stoga ne predstavlja jednu, već tri planine. Pored toga, ona je takođe u pokretu. Samo stvari iz ove naše materijalne dimenzije izgledaju mrtve i nepokretne; stvari iz svih ostalih dimenzija su u pokretu. Kao što znate, molekuli su u pokretu, kao što su i atomi, i sve je u pokretu; elektroni kruže oko atomskog jezgra, sve je u pokretu - sva materija je u pokretu. Znači, planina Sumeru ponekad formira pravu liniju, a nekad se uobličuje u trougaoni oblik; menja se. Kad je ljudi gledaju iz različitih uglova, ili u različitim stanjima, oni možda ne vide njen pravi izgled. Kad se rasporedi u pravu liniju, tada je vidite kao planinu. U prošlosti su je neki kultivatori mogli videti, ali su je različito opisivali. Ovo je upravo zato što nisu sagledavali njeno specifično stanje. Pa pošto je simbol Bude Amitabe, Bodisatve Avalokitešvare i Bodisatve Mahaastama-praapte, koju svrhu onda ima? Konkretno, Sukavati raj, koji ljudi pominju, nalazi se upravo u unutrašnjosti planine Sumeru. Mada, ova planina Sumeru se razlikuje od našeg ljudskog koncepta o materiji koja je pred nama. Ispod planine Sumeru je sama voda. Vreme je ograničeno, pa ću samo ovoliko reći.

Naredno što ću raspravljati, je sastav kosmičkog prostora. Koliko je velik kosmos? Teško je to iskazati ljudskim jezikom, budući da je ljudski jezik je neadekvatan, a čak i kad bi se moglo iskazati, vaš um to ne bi mogao prihvatiti i vi to ne biste mogli razumeti. Neverovatno je velik. Toliko je golem da je to naprosto nepojmljivo - nepojmljivo je čak i bogovima. Tako nijedan Buda, Tao ili Bog ne mogu da objasne koliko je velik ovaj kosmos. Kao što sam rekao, univerzum, kako ga uopšteno shvatamo, predstavlja upravo prostranstvo malog univerzuma. Kada sam zadnji put dolazio u SAD, pomenuo sam da prostranstvo od otprilike više od 2,7 milijardi galaksija kao što je Mlečni put - okvirno je ova cifra, manje od 3 milijarde - sačinjava jedan univerzum. A ovaj univerzum ima omotač, ili granicu. Ovo je, znači, univerzum na koji obično mislimo. Ali iza ovog univerzuma postoje drugi univerzumi, na daljim mestima. Unutar određenog prostranstva postoji još tri hiljade univerzuma kao ovaj. Ipak, oko ovih tri hiljade univerzuma postoji omotač, i tako nastaje univerzum drugog nivoa. Iza ovog univerzuma drugog nivoa postoji oko tri hiljade univerzuma veličine ovog univerzuma drugog nivoa, sa omotačem, i tako nastaje univerzum trećeg nivoa. Upravo je onako kako sitne čestice sačinjavaju atomsko jezgro, atomsko jezgro sačinjava atome, a atomi sačinjavaju molekule - isto je kao što mikroskopske čestice sačinjavaju krupnije čestice u sistemu. Univerzum koji opisujem je samo ono kakve su stvari unutar ovog jednog sistema. Nema načina da ga ovaj jezik objasni; ljudski jezik ne može ga jasno opisati. Ovo je situacija u ovom jednom stanju. Ali puno je, puno sistema - brojni su kao bezbrojni atomi koji sačinjavaju molekule - koji se na isti način prostiru kosmosom. Možete li reći koliko univerzuma veličine našeg malog univerzuma postoji u ovom kosmosu? Niko to tačno ne može reći. Upravo sam raspravljao o univerzumima drugog nivoa, univerzumima trećeg nivoa, i rekao da je Buda Šakjamuni došao sa univerzuma šestog nivoa. Ovo je bila samo rasprava o ovom jednom sistemu, sistemu poput ovog. Baš kao što sitnije čestice sačinjavaju krupnije čestice, a krupnije čestice sačinjavaju još krupnije čestice, ovo je unutar jednog sistema. Ali postoji više od samo ovog jednog sistema čestica. Brojne čestice na različitim nivoima se prostiru svuda po kosmičkom telu.

Kosmos je izuzetno složen. O ovom sam konkretnije raspravljao kad sam držao seminar u Švedskoj. Pričao sam o osamdeset jednom sloju univerzuma. Zapravo, puno je više od osamdeset jednog sloja - oni se ne mogu izbrojati ljudskim brojevima. To je zato što je najveći ljudski broj džao[12]. Najveći broj koji Bude koriste je kalpa. Jedna kalpa je dve milijarde godina - dve milijarde godina sačinjava jednu kalpu. Čak ni kalpom se ne može izbrojati koliko slojeva univerzuma postoji - ne koliko je nebeskih slojeva, već koliko slojeva univerzuma - toliko je ogroman. Što se ljudskih bića tiče, ona su naprosto neverovatno beznačajna. Kao što sam prošli put pomenuo, Zemlja je ništa drugo no zrnce prašine, i beznačajna je. Ipak unutar ovog prostranstva postoje nebrojene, složene strukture dimenzija. Kakve su ove strukture dimenzija? I ovo sam prošli put opisao. Na kom dimenzionom nivou živi naša ljudska rasa? Mi živimo na površinskoj materiji sačinjenoj od najkrupnijeg sloja molekulskih čestica; mi živimo između molekula i planeta - i planeta je čestica, a unutar ogromnog kosmosa, i ona je beznačajno zrno prašine. Galaksija Mlečni put je takođe beznačajno zrno prašine. Ovaj kosmos, mali kosmos, o kojem sam upravo pričao, je takođe samo beznačajno zrno prašine. Najkrupnije čestice koje naše ljudske oči mogu da vide su planete, a najsitnije čestice vidljive ljudima su molekuli. Mi ljudi postojimo između čestica molekula i planeta. Boraveći u ovoj dimenziji, vi mislite da je ona ogromna; iz drugačije perspektive, ona je izuzetno uska i sićušna.

Hajde da vam iskažem iz druge perspektive. Nije li prostor između atoma i molekula dimenzija? Ovo može biti teško za shvatanje. Dopustite da vam kažem da naučnici danas znaju da je razdaljina od atoma do molekula ekvivalentna onoj kad se poređa dvesta hiljada atoma. Ali što su objekti manji, to jest, što su manje čestice, veća je njihova ukupna zapremina, jer one oformljuju ravan na jednom određenom nivou, i nisu izolovane tačke. Molekuli su, međutim, zaista veliki. Što su krupnija zrna materije, ili što su krupnije čestice, manja je sveukupna zapremina njihove dimenzije. Ako uđeš u tu dimenziju, otkrićeš da je to jedna šira dimenzija. Naravno, da bi prodro u tu dimenziju, moraš se prilagoditi tom stanju. Ako ovo shvatate ljudskim mislima, ljudskim konceptima, i na način kako ljudi shvataju materijalni svet pred nama, nikad vam neće imati smisla, niti ćete moći da uđete u to stanje. Čovečanstvo tvrdi da je njegova nauka tako napredna. To je tako jadno! Nije se probila kroz dimenziju molekula, ne može da vidi druge dimenzije - a ljudi su ipak zadovoljni sobom - a još manje je sposobna da vidi dimenziju sazdanu od atoma. Mogu vam reći: ovo je široka kategorizacija sistema dimenzija: između atoma i atomskog jezgra postoji dimenzija, između atomskog jezgra i kvarkova postoji dimenzija, i između kvarka i neutrina takođe postoji dimenzija. Što se tiče toga koliko nivoa postoji ako se nastavi prema najprovobitnijem izvoru materije, ne može se izbrojati ljudskim brojevima, pa ni kalpa brojevima koje koriste Bude.

Ako čovečanstvo želi da zaista razume materiju, može je razumeti samo unutar postojećeg ljudskog znanja. Ljudi nikad neće znati šta je to najfundamentalnije u materiji kosmosa, to nikad neće moći da istraže. Ovaj kosmos će ljudima uvek ostati misterija. Naravno, ovo ne znači da bića sa visokog nivoa nikad neće znati ovo; svakodnevni ljudi nemaju način da spoznaju kosmos, dok kultivatori imaju - samo kroz kultivaciju. Tehnološkim sredstvima čovečanstva, ljudska rasa nikad neće moći da dostigne velike moći iz domena Buda, da vidi kroz tolike mnoge nivoe dimenzija i univerzuma. Budući da ljudi imaju svakojake emocije i želje - svakojake vezanosti - kad bi zaista trebalo da dosegnu domen Buda, nastali bi zvezdani ratovi, ili kosmički ratovi. Ali bogovi to ljudskoj vrsti neće dopustiti. Zato za čovečanstvo definitivno nastaje opasnost kad njegova nauka dostigne određeni nivo. Pošto ljudski moral ne doseže tako visoko, ljudska civilizacija morala bi biti uništena. Ovo nije nepravedno - ovo je posledica toga što ljudi nisu dovoljno dobri, i što ljudski moral ne ide ukorak. A obratno, kad bi ljudski moral mogao da ide ukorak, ljudi bi postali bogovi i ne bi im trebala ljudska sredstva istraživanja - oni bi sve sagledali samo tako što bi otvorili oči i bacili pogled. Takav je kosmos. Ako želiš da ga spoznaš, moraš prevazići ovaj domen.

Ovo što sam sad opisao su svetovi sačinjeni od krupnih čestica različitih veličina. Postoji zapravo više od ovoga. Čak i unutar najprisutnije dimenzije molekula, postoje mnoge, mnoge dimenzije nevidljive ljudima. Kao što sam upravo rekao, najkrupnije čestice sačinjene od molekula su materija koja sačinjava najspoljniju površinu, gde smo mi ljudi - čelik, gvožđe, drvo, ljudsko telo, plastika, kamen, zemlja, pa čak i hartija, itd. Sve ove stvari, koje ljudska vrsta vidi, su sačinjene od sloja najkrupnijih čestica, koji je napravljen od sloja najkrupnijih molekula. Ovo se može videti. Vi čak ne možete videti dimenziju čestica sačinjenu od molekula koji su neznatno manji od onih u sloju najkrupnijih čestica. Zatim, ovi molekuli mogu da oforme dimenziju još manjih čestica. Između najsitnijih čestica i najkrupnijih čestica na površini, od kojih su sve sačinjene od molekula, postoje mnogi, mnogi dimenzioni nivoi. Drugim rečima, molekuli sačinjavaju čestice različitih veličina, oformljujući ove izuzetno kompleksne i različite molekulske dimenzije. Ljudi ne veruju kako neko može odjednom nestati i odjednom se pojaviti negde drugde. Iako je njegovo telo sačinjeno od molekula, ako su oni izuzetno sitnozrni (ovo se može postići kultivacijom) ono može da putuje izvan ove dimenzije. On odjednom nestaje i ne možeš ga videti; onda se odjednom pojavljuje na drugom mestu. Vrlo je jednostavno.

Upravo sam vam objasnio strukturu dimenzija. Raspravio sam je detaljnije nego prošli put. Ljudima ne mogu reći previše, jer toliko mnogo ne treba da znaju. Sve što sam vam rekao, ljudi nikako ne mogu otkriti istraživanjem. Savremena nauka čovečanstva se zapravo razvija na pogrešnim osnovima, sa pogrešnim razumevanjem univerzuma, čovečanstva i života. Zato se u svetu kultivacije, mi kultivatori, uopšte ne slažemo sa današnjom naukom i smatramo da je ona greška. Naravno, svakodnevni ljudi je ovako uče; ona je podeljena na mnoga polja, i svi vi, u sopstvenom polju, postižete značajna dostignuća. Ali njena osnova je pogrešna. Zato će ono što vi ljudi razumete uvek biti dosta daleko od istine.

Ljudsko razumevanje nauke je večiti proces napipavanja. Grupa slepaca pokušava da odredi veličinu slona[13] - eto kakva je današnja nauka. Napipava slonovu butinu ili surlu, i kaže da je nauka ovakva. Fakat je da ne može da sagleda celu istinu. Zašto sam ovo rekao? Čovečanstvo sada misli da su se ljudi razvili kroz evoluciju, ali teorija evolucije se uopšte ne drži. Mi u krugovima kultivatora osećamo da ljudi vređaju sami sebe. Mi gledamo kako ljudi sebe povezuju sa majmunima, i to nam je smešno. Ljudi, kako bilo, nisu nastali evolucijom. Kad je Darvin predstavio svoju teoriju evolucije, ona je bila puna rupa, sa najvećom rupom u vidu nedostatka među-perioda u evoluciji od majmuna do čoveka, i od paleolitskih života do današnjih života - oni nedostaju ne samo za ljude, već i za druge živote i životinje. Kako se ovo može objasniti? Zapravo, u različitim vremenskim periodima, ljudi imaju različita životna stanja. To jest, ljudska životna sredina nastaje da bi prihvatila ljude datog vremena.

Kad smo došli na ovu temu, malo ću raspravljati i o predstavama današnjih ljudi. Zahvaljujući moralnoj degeneraciji, mnogi koncepti su pretrpeli izvesne promene. Puno je proroka u prošlosti reklo da će doći vreme, kad će ljudi od sebe praviti da liče na bauke. Vidite kako boje svoju kosu u crveno, ili kako ostavljaju samo traku kose na sredini glave, sa obe strane obrijane. Takođe je rečeno da će u određeno vreme ljudi biti tretirani gore nego psi. Mnogi ljudi tretiraju pse kao svoje sinove, svoju decu, hrane ih mlekom, oblače u odeću sa markom, guraju u kolicima, i nazivaju "moj dečko". Istovremeno, mnogi ljudi na ulicama prose hranu - i ja sam nailazio na ovakve ljude - ima ih i u SAD. Oni pružaju ruku: "Molim vas koju paru ." Njima je zaista gore nego psima. Ali mogu vam reći, da na Zemlji nema ljudi, ne bi bilo ničeg. Upravo zbog postojanja ljudi, Zemlja ima sve ovo. Sve životinje, stvorenja, biljke se rađaju zbog ljudi, uništavaju zbog ljudi, formiraju zbog ljudi, i služe da ih ljudi koriste. Bez ljudi ničeg ne bi bilo. I šestostruki put transmigracije postoji zbog ljudi. Sve na zemlji je stvoreno radi ljudi. Danas se svi ovi koncepti izvrću. Kako životinje mogu biti jednake ljudima?! Danas životinje opsedaju ljudska tela, postajući im gospodari - nebo ovo ne može tolerisati! Kako bi to moglo biti prihvatljivo? Ljudi su najvažniji; oni kultivacijom mogu postati Bogovi ili Bude. Osim toga, svi ljudi su sa visokih nivoa, dok su mnogi od tih života stvoreni ovde - stvoreni na Zemlji. Ovo pitanje sam raspravljao usput.

Mi ne mislimo da se teorija evolucije koju sam ranije pominjao ikada obistinila. Tokom vekova, čovečanstvo je puno puta prolazilo kroz civilizacije različitih perioda. Svaki put kad bi moral ljudi postao izopačen, njihova civilizacija bi bivala uništena. Na kraju bi jako malo ljudi preostalo. Oni bi nasledili pomalo od kulture prethodne civilizacije i razvili se prolazeći kroz još jedno kameno doba. Kameno doba nije ograničeno na samo jedan period - bilo je puno kamenih doba. Današnji naučnici pronalaze izvesne probleme: Mnogi arheološki nalazi nisu iz samo jednog perioda. Ali kad pokušaju da ih uklope u teoriju evolucije, ne mogu da objasne činjenicama. Mi nalazimo da su ljudi na ovoj Zemlji, to jest, ljudi iz različitih istorijskih perioda, ostavili za sobom kulturne relikvije različitih perioda. Savremeni ljudi kažu da su piramide drevnog Egipta sagradili Egipćani. Ali oni nemaju nikakve veze da današnjim Egipćanima. To znači da ljudi i nacije imaju pogrešno poimanje sopstvene istorije. Piramide i Egipćani uopšte nemaju nikakve veze jedni s drugima. Te piramide su sagrađene za vreme preistorijske civilizacije, i potonule su pod vodu tokom pomeranja kontinenata. Kad je trebalo da se pojavi civilizacija koja sledi, i kad su stvoreni novi kontinenti, one su se uzdigle iz vodenih dubina. Ta grupa ljudi je odavno bila nestala, kad su došli sadašnji Egipćani. Otkrivši funkciju ovih piramida, Egipćani su sagradili neke manje piramide poput ovih. Otkrili su da su piramide dosta dobre da se unutra smeštaju kovčezi, pa su unutra smeštali kovčege. Neke su novosagrađene, neke su došle iz daleke prošlosti. Današnje ljude ovo onemogućuje da shvate iz kog perioda one zaista dolaze. Istorija je zbrkana.

Mnogi ljudi kažu da kultura Maja ima veze sa današnjim Meksikancima. Zapravo, ona nema nikakve veze sa Meksikancima, koji su naprosto pomešana rasa Španaca i domorodaca. Kultura Maja, s druge strane, je pripadala istorijskom periodu prethodne civilizacije. Ta ljudska rasa je uništena u Meksiku, i samo mali broj ljudi je preživeo. Ali kultura Maja je u direktnoj vezi sa Mongolima. Ovde neću ulaziti u detalje. Čovečanstvo ne poznaje svoje istorijsko poreklo. Isto važi i za belce. Za vreme poslednjeg velikog potopa - poslednja ljudska civilizacija je uništena u velikom potopu - sve velike planine na Zemlji sa uzvišenjima nižim od dve hiljade metara bile su potopljene, a preživeli su samo ljudi koji su živeli iznad dve hiljade metara. Priča o Nojevoj barci je istinita. Tokom tog velikog potopa zapadna kultura je potpuno uništena, a i istočna kultura je takođe ležala u ruševinama. Ali planinski ljudi koji su živeli u područjima Himalaja i Kunlun planina, koji su bili ruralni ljudi, imali su sreću da ovo izbegnu - kineski narod koji je živeo u Kunlun planinama je opstao. U to doba, Istočna kultura je bila dobro razvijena; Dijagram Žute reke (Hetu), Napisi sa Luo reke (Luošu), Knjiga promena (Ji đing), Tai či, Osam trigrama (Bagua), i tako dalje, su nasleđeni iz prošlosti. Ljudi kažu da ih je stvorio ovaj ili onaj, koji pripada kasnijoj generaciji. Ti ljudi samo su ih izmenili i ponovo ih objavljivali. Uopšte ih nisu stvorili ti ljudi, već sve ovo dolazi iz praistorijskih kultura. Iako su ove stvari prenošene u Kini, tokom istorijskog razvoja Kine bilo ih je još više. U drevnim vremenima ih je sačuvano više, ali kako su prenošene, bivalo ih je sve manje i manje. To je, znači, nacija sa bogatom kulturnom pozadinom i dubokim istorijskim poreklom - to je Kina. Bela kultura, s druge strane, je izbrisana kad je u potpunosti potopljena u tom velikom potopu. U to doba, pored evropskog kontinenta je postojao još jedan kontinent, koji je takođe potonuo. To im je bilo najrazvijenije područje, i ono je takođe potonulo. Znači da su se belci ponovo razvili od ničeg - nikakve civilizacije - do nauke koju danas imaju.

Nauka drevne Kine je drugačija od empirijske nauke Zapada. Mnogi arheolozi su sa mnom pretresali ova pitanja, i ja sam im sve objasnio. I oni su osećali da je ovo slučaj, jer su imali mnoga zbunjujuća pitanja koja se nisu mogla objasniti. Kao što sam upravo rekao, čovekovo poimanje univerzuma ne može otići mnogo dalje. Danas su polazišta mnogih naučnih istraživanja pogrešna. Oni koji su na svojim poljima ostvarili neka dostignuća, ne mogu da se odvoje od njih. Oni su definisali ono što su shvatili i postavili granice. Mnogi od vas u publici ste studenti koji studiraju izvan Kine, doktori nauka i nosioci magistarskih titula, ljudi otvorenog uma. Ustanovićete da su njihove definicije ispravne unutar raspona njihovih domena, ali kad jednom izađete izvan njihovog razumevanja i njihovog domena, definicije su pogrešne i ograničene. Zaista uspešan naučnik je onaj koji se usudi da se probije izvan granice. Za Ajnštajna, takođe, ono što je rekao je ispravno samo unutar domena njegovog razumevanja; ali izvan ovog domena, ono što je rekao je pogrešno. Shvatate li princip? Ovo je zato što kad se ljudi uzdignu, kad se stepen tvog mišljenja približi istini visokog nivoa, i kad se približiš visokim nivoima, otkrićeš ustanovićeš da su razumevanja na niskim nivoima pogrešna. Tako je to.

Nije li čovekovo poimanje materije pogrešno? Ljudi stoje u neposrednoj dimenziji između površinske materije sačinjene od sloja najkrupnijih molekulskih čestica i planeta, pa su već zbunjeni. Oni su razvili ovaj način i onaj način unutar samo ovoga, i misle da je ovo apsolutna nauka, da je ovo jedino poimanje materije, i da je ovo najnaprednije. A ovo je samo poimanje materijalnog sveta unutar ekstremno, ekstremno sićušne čestice u ovom ogromnom i kompleksnom kosmičkom prostoru, i ograničeno je na jednu malu dimenziju. Struktura planeta koju sam ranije opisao je samo jedan sistem. Delić dimenzije koji ste uspeli da razumete nalazi se unutar sićušnog sistema - sistema veličine zrnca prašine, i jedne od nebrojenih milijardi dimenzija. To jest, to je razumevanje unutar jedne sićušne dimenzije. Da li biste rekli da je ispravno? Znači da je pogrešan početni osnov razvoja i razumevanja ljudske nauke. Život i poreklo čovečanstva su nešto još komplikovanije za priču, pa o tome neću raspravljati. To je zato što ako kažem išta više, to će uključiti poreklo života, što je suviše složeno. Osim toga, ako kažem previše, i kažem stvari na nivoima previše visokim, ljudi neće verovati, jer ljudi na kraju krajeva imaju ljudske misli. Dok ovde govorim, bogovi veruju kad čuju, jer njihove su misli božanske. Oni ih vide u svojim domenima, i njihov način razmišljanja je potpuno drugačiji od ljudskog.

Je li vam ovakav način objašnjavanja bio jasan? Hajde da vas pitam: na način na koji sam govorio, razumete li, ili ne? (Aplauz) Ima nešto što stalno pominjem, i juče sam više puta naglasio: predodređenost. Mnogi od nas žele da predstave ovu Dafu većem broju ljudi. Sa nekim ljudima je slučaj da čim im je predstaviš, oni misle da je sjajna i sami žele da uče. Ovi ljudi verovatno imaju predodređenost. Sa ostalima, čak i vašim članovima porodice, kad im je predstaviš, oni ne žele da slušaju i ne veruju - ne veruju šta god da im kažeš. Kazaću vam da oni verovatno nemaju predodređenost. Naravno, ovu situaciju ne izaziva samo pitanje predodređenosti. Za neke ljude to može biti usled njihove loše sposobnosti poimanja, ili velike količine karme.

Danas ću istaći i govoriti o predodređenim odnosima. Šta su predodređeni odnosi? Ovo sam ranije objašnjavao. Krugovi kultivatora oduvek su naglašavali predodređenost. Kako se uspostavlja predodređenost? Zapravo, moram vam reći da se predodređeni odnosi o kojima mi, u krugovima kultivatora, raspravljamo ne mogu objasniti uzimajući kratak vremenski period. Oni prevazilaze jedan životni vek, ili čak nekoliko života, ili još duže vreme. Ovaj predodređeni odnos se ne okončava. Zašto se ne okončava? Sad kad sam govorio o plaćanju karme, pomenuo sam kako se gleda na nečiji život. Kad se posmatra život, potrebno je da se sagleda sveukupnost njegovog postojanja, a ne samo jedan od njegovih života. To je kao kad odeš na spavanje - možeš li poreći da si to juče bio ti? Nikako! Znači da nečiji predodređeni odnosi uključuju veoma dug vremenski period. Dobre stvari se mogu prenositi, i loše stvari se mogu prenositi, takođe. Drugim rečima, ne okončavaju se ni uzročne veze među ljudima. Najčešće, predodređeni odnosi na koje ljudi misle su predodređeni odnosi u porodici, to jest predodređeni odnosi između muža i žene - oni se najčešće pominju. Zapravo, ja sam ranije govorio o ovim predodređenim odnosima između muža i žene. Ovo je stvar svakodnevnih ljudi. Pošto su tema predodređeni odnosi, govoriću o ovome. Kako nastaju? U većini slučajeva, obično je ovako: u prethodnom životu jedna osoba je učinila uslugu drugoj osobi, a ova to nije mogla da uzvrati - možda je u tom životu bila činovnik nižeg ranga, ili je u tom životu bila veoma siromašna. Od te usluge je imala veliku korist, pa je želela da je vrati. Tada ovo može rezultovati predodređenim odnosima između muža i žene. Takođe bi moglo biti da je u prethodnom životu neko nekog voleo, ili su se oboje voleli, ali nisu imali predodređene odnose i nisu mogli da zasnuju porodicu; to onda može proizvesti predodređene odnose muža i žene u narednom životu. Ovo je zato što je želja čoveka jako važna - šta želiš, i šta hoćeš da radiš. Ako kažeš: "Ja želim da se kultivišem u Budu," onda će ti Buda možda pomoći. Zašto je ovako? Ova jedna misao je stvarno dragocena, jer u ovako teškoj sredini ti ipak želiš da se kultivišeš u Budu. S druge strane, ako čovek želi da bude demon, to se takođe ne može sprečiti. Kako da ga sprečiš ako je sklon tome da čini rđave stvari? On te ne sluša i insistira da ih čini. Tako je želja čoveka veoma važna.

Pored toga, postoje i predodređeni odnosi koji se formiraju između bliskih rođaka i dobrih prijatelja, učenika i sledbenika, ili blagonaklonoću ili odbojnošću između ljudi, a sve ovo može te učiniti članom porodice, ili pripadnikom iste grupe. U društvu imate društvene veze, a ovo omogućuje da se regulišu trvenja među ljudima, i da se blagonaklonost i odbojnost otplate. Sve ovo su predodređeni odnosi - ovim se smatraju. Oni ne dolaze iz jednog života; oni mogu doći iz nekoliko života, ili iz prethodnog života. Odnose se na ovu vrstu situacija. Takođe kažemo da kako postoji ova vrsta odnosa, to jest, u jednom životu čovek ima blagonaklonost i odbojnost, ima blisku rodbinu i dobre prijatelje, ima ženu i decu, i tako dalje, onda je veoma velika verovatnoća da unutar ove grupe postoje blagonaklonost i odbojnost - neko se prema nekom dobro ponaša, neko se prema nekom loše ponaša, jedno plaća drugom... Ove stvari će onda proizvesti da se oni u narednom životu reinkarniraju kao grupa. Ali oni ne stižu zajedno - ne radi se o tome da će se oni zajedno reinkarnirati. Vreme njihovog dolaska na ovaj svet će varirati, pa će neki biti mlađi, a neki stariji. U svakom slučaju, postojaće određene veze unutar ove grupe ljudi, koji će se reinkarnirati u različitim vremenima. Otkrićete ćete da neko ko hoda ulicom i ne pripada tvojoj grupi, ko s tobom nema predodređen odnos, ili nema ništa s tobom, izgleda kao da je u nekom svetu različitom od tvog. Neće ti se činiti da išta imaš s njim. Takođe ćeš nalaziti osobe koje se čine kao da su druga vrsta ljudi. Onda ovi ljudi nisu iz tvoje grupe, i s njima nemaš nikakav predodređen odnos. Znači, ljudi se obično reinkarniraju u grupi i stižu u različita vremena - neki će biti deca, neki roditelji, neki prijatelji, neki neprijatelji, a neki dobročinitelji. Ovo je predodređeni odnos o kom sam upravo govorio.

Naravno, ni oni koji se kultivišu ne mogu izbeći ovakve predodređene odnose. Pošto hoćete da se kultivišete... U prošlosti je rečeno da ako se osoba kultiviše, čak i njeni preci će biti dobiti vrlinu (de), čak i oni će imati korist od toga. Ne radi se o tome da oni, ako izvodiš kultivaciju i ako se kultivišeš u Budu, neće morati da otplate svoje grehe i karmu, da će svi postati Bude - to nije dopušteno. To znači da ako izvodiš kultivaciju, oni su ranije znali da ćeš ti u ovom životu dobiti Fa, pa možda među ljudima oko tebe ima onih koji su tvoji reinkarnirana rodbina, i možda ćeš ljudima koji prema tebi gaje blagonaklonost ili odbojnost da dobiju Fa - može doneti tu vrstu veze. Naravno, kultivacija nema nikakve veze sa ljubavlju prema porodici. Odsustvo veze sa ljubavlju prema porodici raskida ovu prinudnost, pa su ljudi koji su se kultivisali sami, ili su preneli svoja učenja jednoj osobi, sami odabirali svoje učenike. Ovako su se ljudi kultivisali u prošlim generacijama. Univerzalno spasenje je predodređeni odnos o kom danas govorimo. Predodređeni odnos o kom govorim ima veze sa svima vama u publici. Vrlo je verovatno da imate predodređenost da dobijete Fa. A kako je ova predodređenost nastala? Mnogi ljudi stižu ovamo da dobiju Fa, dolaze sa ciljem. Tu takođe može biti bliskih rođaka, dobrih prijatelja, učenika iz raznih života, ili onih koji su rezultat drugih predodređenih odnosa. Ali kultivacija ne uključuje obično ljudsko srodstvo - ništa slično ne postoji. Često kažem da su neki ljudi došli da dobiju Fa. Možda su u prošlosti iskazali ovu vrstu želje i želeli su da istrpe muke da dobiju ovaj Fa - ovo je takođe jedan faktor. Zato ja često kažem da vam savetujem da zbog trenutnih pogrešnih misli u ovom životu, ne treba da propustite šansu da ovom prilikom dobijete Fa, jer ćete ovo večno žaliti i nećete moći da nadoknadite. Zapravo, ja nalazim da ova nit predodređenih odnosa, u većini slučajeva, povlači ljude. Niko nije izostavljen i svi oni dobijaju Fa. Jedina razlika leži u stepenu marljivosti i napretka.

Dalje ću raspravljati o drugoj temi: obliku kultivacije. I juče sam ovo dotakao. Neki naši učenici su izneli pitanje da li treba ulaziti u brak, ili ne. Neki od njih ne žele da uđu u brak, i žele da idu da se kultivišu u planinama; neki imaju drugačija gledišta. Mnogi, mnogi drugi učenici naše Dafa kultivacije takođe imaju ovu misao. Ipak svako zna da je ova Dafa, koju ja prenosim, služi pre svega za kultivaciju u običnom ljudskom društvu, a da je cilj kultivacije da se uzdigne Glavna svest (džu jiši) ili Glavna duša (džu juanšen). Pošto vi svesno i znajući podnosite teškoće, a srce vam ostaje mirno kad jasno vidite da su vaši lični interesi ugroženi, zar ne odgajate sebe? Ako niste vi ti koji dobijaju Fa, koji su? Kad bi stvarno trebalo da odete u planine da se kultivišete i izbegnete sukobe i trvenja, tada bi vaša kultivacija bila spora. Kad osoba polako troši svoje vezanosti tokom mnogo godina, i ne dobije ovaj Fa, sva je verovatnoća da je njegova Sporedna duša (fu juanšen) ta koja se kultiviše. Pošto kultivišući se u planinama ne biste imali ove uslove, verovatno bi bilo neophodno da sedite u meditaciji, nalazeći se u transu - da dugo vremena budete u transu. U ovom stanju, vi sami ne biste znali da li se kultivišete ili ne, jer vi sami se ne unapređujete u ovoj složenoj sredini. To je situacija. Ljudi koji su se posvetili religioznom životu takođe mogu da odgajaju Glavnu dušu, ali obično ljudsko društvo je mesto gde srce i um čoveka najbolje mogu da očvrsnu.

Od kultivacionih metoda prošlosti za koje smo čuli - bez obzira koja su oni bili religija ili metod kultivacije u istoriji - ono što je prenošeno učilo je čoveka da ode u planine ili u manastir da izvodi kultivaciju, presecajući zemaljske veze i napuštajući ljubav prema porodici. Čak i kad bi ga roditelji nekog posetili u manastiru, on ih ne bi priznao: "Koga vi tražite?" "Tebe tražim. Ti si mi sin." "O, Buda Amitaba[14]. Gospodine, pomešali ste me s nekim, Moje ime je..." jer bi njemu već bilo dato ime u Darmi.[15] "Ja sam učenik Buda škole. Ja nisam vaš sin." Oni istinski presecaju zemaljske veze. Što se tiče današnjih sveštenika, naravno, oni se više ne kultivišu; oni čak zarađuju, šaljući deo kući. Prava kultivacija [u tim načinima kultivacije] zahteva da se preseku zemaljske veze. Zašto se kaže da jednom kad neko postane sveštenik, više se ne smatra čovekom? Ovo je razlog tome. On je već bog - polu-bog. Iako se čovek više ne može kultivisati [u tim načinima kultivacije], mnogi ljudi često bivaju ometani pristupom tih drevnih načina kultivacije, pa i oni žele da izvode kultivaciju na taj način. Ovo će u budućnosti biti izvodljivo, ali sada za to nema uslova. Fa koji danas dajem, trenutno može imati samo ovu formu kultivacije, a ni ja, vaš učitelj[16], ne nalazim se u planinama. Zato ne možete misliti o odlasku u planine kad god pomislite na kultivaciju, o zamonašenju kad god pomislite na kultivaciju, o ne pristupanju braku kad god pomislite na kultivaciju, ili o menjaju načina svakodnevnih ljudi kad god pomislite na kultivaciju. Nije ovako. Puno je načina kultivacije. Među 84.000 načina kultivacije, naš nije jedini gde se ovako izvodi kultivacija. Znači, ono što ja kažem je da nas ne treba da utiče nekoliko metoda kultivacije prošlosti, ili dugo uspostavljani koncepti. Ovo što vam danas prenosim je potpuno nov način kultivacije, koji vam zaista može omogućiti da brže budete spašeni. Što se tiče budućnosti, biće kultivacionih metoda i za to vreme. Zapravo, kao što sam u knjizi rekao, kultivisati se nije nimalo lako. Kultivišete se i kultivišete, ali zapravo ne kultivišete sebe, što čak i ne znate!

Mogu vam reći da je u dalekoj prošlosti mnogo bogova ustanovilo da je Glavnu dušu čoveka suviše teško spasiti, pa su usvojili metod spašavanja Sporedne duše. Jedan [bog] je na ovaj način spašavao ljude, smatrajući da je to dosta dobro, da bi onda drugi takođe otkrio da je spašavanje ljudi na ovaj način dosta dobro, pa su onda svi spašavali ljude na ovaj način, i to je rezultovalo ovim uvreženim oblikom spašavanja ljudi. Ali to nije pravično prema ljudima - osoba izvodi kultivaciju, a neko drugi biva spasen. Upravo zato što je nepravično, oni se ne usuđuju da to obznane i dopuste ljudima da znaju. Ja sam ljudima omogućio da znaju. Zašto? Jer ono što želim je da ljudima omogućim da stvarno dobiju Fa, da promenim ovu situaciju, i da vama samima omogućim da se kultivišete. Istovremeno, ljudi koji se kultivišu na ovaj način koriste društvu - kad se popraviš, onda si svakako dobar čovek u društvu, što ne može biti bolje. Zato je moja namera upravo to da obrnem stvari. Ali neki bogovi su gore dospeli nakon godina ovakve kultivacije - oni su se kultivisali do gore baš kao što se Pomoćna duša kultiviše. Zato svi oni prave opstrukcije ovom mom prenošenju. Razmislite: uopšte nije lako prenositi ovaj Fa, niti ga je lako dobiti. Na kraju su Bogovi, Bude i Taoi shvatili šta ja radim i videli da su rezultati zaista dobri - oni sada znaju.

U vreme kad sam u Kini predavao Fa, bilo je veoma teško. Sada je, naravno, relativno lakše predavati, a posebno u SAD vam je jako lako da čujete Fa. Kao što sam ranije rekao, na ovu našu formu kultivacije ne treba da utiču koncepti iz prošlosti; ovo je način kako se mi kultivišemo. Naravno, kad ova grupa vas okonča svoju kultivaciju, ljudi će u budućnosti imati sopstveni način izvođenja kultivacije. Ljudi budućnosti neće poznavati ovoliko Fa. Ovo dajemo jer se nalazimo u posebnom istorijskom periodu. Ljudi u daljoj budućnosti neće moći da znaju ko sam ja, a takođe im nećemo ostaviti ni moju fotografiju. Ti audio i video snimci se ne mogu ostaviti za budućnost, iako ste ih snimili; svi oni će biti izbrisani. U doba kad je Buda Šakjamuni vodio svoje učenike u kultivaciji, on im nije dopuštao da imaju novac ni vlasništvo, a još manje da razviju vezanost za ove materijalne interese. Zato im nije bilo dopušteno da zadrže išta osim kasaje[17] i zdele za prošenje. Ali ljudi prečesto imaju mnoge vezanosti kojih je teško osloboditi se. Posle određenog vremena, mnogi ljudi su počeli da skupljaju zdele za prošnju hrane. Neki su rekli: "Ova moja zdela je bronzana, ova moja zdela je od žada, ova moja dobro izgleda, ova moja zdela je srebrna." Neki sveštenici su sakupili puno zdela. Buda Šakjamuni je onda rekao: "Ako ste vezani za vlasništvo, onda možete i kući da idete, jer kod kuće sve imate, pa ćete tamo moći da skupljate stvari i da ih čuvate. Zašto ne možete da se odreknete čak ni zdele za prošnju? Sveštenik se svega mora odreći. Zašto se čak ne rešiti pomisli na skupljanje zdela za prošnju? Odrekli ste se svojih blaga, zašto ste i dalje vezani za posude?" Ovim je Buda Šakjamuni mislio da ne treba zadržati čak ni jednu misao, niti jednu trunku vezanosti - treba je ukloniti. Nije im dopustio da imaju tu vezanost.

U vreme Bude Šakjamunija, zdela koju su imali sveštenici je bila veoma mala, pa su u jednom navratu mogli isprositi samo jedan obrok. Današnji sveštenici imaju tako velike zdele. Nekada se koristila zdela sa ravnim dnom, dok sad koriste okrenuto zvono - oni prose sa zdelom u obliku okrenutog zvona. I uopšte ne žele hranu koju im dajete - oni žele novac. Biti tako snažno vezan za materijalne interese i novac - je li to kultivacija? Mogu vam reći da je novac najveća prepreka za kultivatora. Ovo što sam upravo rekao bilo je o sveštenicima. Dafa kultivacija, međutim, ne pridaje značaj materijalnim stvarima, već umu[18]. Pošto izvodiš kultivaciju radeći u običnom ljudskom društvu, nije bitno koliko novca imaš, već samo da li je uklonjena tvoja vezanost za novac i bogatstvo. Čak i ako ti je kuća napravljena od zlatnih cigli, ti to nemaš na pameti i mnogo o tome ne razmišljaš. Dok se kultivišu među svakodnevnim ljudima, ljudi rade sve vrste poslova. Baveći se biznisom zarađuješ novac - kakve ima veze ako ne misliš o tome? Ako ne misliš puno o tome, i ako je svejedno da li imaš ili nemaš, prošao si test. Kuća ti i dalje može biti od zlata - nema veze. Mi od vas tražimo da se oslobodite te vezanosti. Kultivacija ne podrazumeva odricanje od materijalnih stvari. Samo na ovaj način se možeš povinovati prilagoditi kultivaciji u sekularnom svetu. Kad bi se svako kultivisao i niko ništa ne bi radio, od čega bi živelo ovo društvo? To je neizvodljivo. Mi pridajemo značaj samo ljudskom umu, ciljamo direktno na um čoveka, i navodimo vas da istinski popravite šinšing[19], umesto da se odričete materijalnih stvari. Morate biti načisto s tim po čemu se ovo razlikuje od tradicionalnih načina kultivacije. Ali da bi se videlo imate li ovih vezanosti, bićete ozbiljno iskušavani.

Što se tiče kultivatora koji vežbaju našu Dafu, ovo je put koji smo izabrali. Morate se rešiti ove vezanosti. Što se tiče profesionalnih kultivatora u budućnosti, oni će nositi zdele i prositi hranu, putovati pešice i lutati. Samo doživljavanjem svih vrsta teškoća na svetu moći će da dostignu Ispunjenje. U budućnosti će se sveštenici na ovaj način kultivisati.

Kad govorimo o teškoćama, ovo ću vam kazati: kad započne da se kultiviše, čovek će zasigurno doživeti teškoće - naići će na teškoće. Ljudi koji vežbaju Dafu su blagosloveni, ali takođe imaju da ispaštaju dok se kultivišu - to je sigurno. Ipak, kad se ljudi malo muče, ili kad dožive teškoće, oni to smatraju za nešto loše. "Kako to da se tu i tamo osećam neprijatno?" Ako ti je celog života prijatno, mogu ti reći da ti je suđeno da odeš u pakao. Ako se čitavog života ne razboliš - da ne pominjem ako ti je prijatno celog života - nakon smrti, stopostotno je izvesno da ćeš otići u pakao. Dok živite stvarate karmu. Ne možeš izbeći da stvaraš karmu, jer čim zineš možda ćeš povrediti druge. Sve što izgovorim može nenamerno povrediti druge: možda nekom neće smetati šta ćeš mu reći, ali neko drugi će čuti, pa će biti povređen. Dok god ljudi žive, oni se hrane životima, pa čak i hodajući oni staju na živote, ubijajući ih. Naravno, mi kažemo da živeći na ovom svetu vi stvarate karmu. Ako ne poboljevate, karma vam neće bivati uklanjana. Kad ljudi pate od bolesti, njihova karma se stvarno eliminiše odstranjuje. Nakon što se odstrani, tvoje se stanje popravlja. Često se čovek razboli od ozbiljne bolesti, a posle nekog vremena, kad se oporaviš, otkrivaš da ti lice zrači, a sve što preduzmeš prolazi glatko. To je zato što ti se karma, prilikom eliminacije odstranjavanja, transformiše se u blagoslove - vrlinu (de). Pošto si patio, sve što uradiš obično će ići glatko, i lako će se postići. Ljudi ovo ne mogu da vide, pa misle da ne valja imati makar i male teškoće. Zapravo, šta je tako strašno sa teškoćama?! Čak i kad naiđeš na male poteškoće, ako skupiš volju i prebrodiš ih, kasnije ćeš otkriti da sve što činiš drugačije napreduje. Ja bih rekao da ljudi naprosto treba da prebrode teškoće dok se kultivišu. Ako si sposoban da se oslobodiš [straha od teškoća], sigurno ćeš dostići Ispunjenje. Govoreći iz više perspektive, ako si sposoban da se oslobodiš misli o životu i smrti, tada si zaista bog!

Buda Amitaba je rekao da uz pomoć mantranja njegovog imena Bude, ljudi mogu ponovo roditi u Sukavati raju. Kako bi to moglo biti? Njegove reči ne treba razumeti površno. Istina je da se u Sukavati raj može otići mantranjem imena Bude, ali Budine reči ljudi tumače na površan način. Buda Fa ima unutrašnja značenja na različitim nivoima. Mantranje njegovog imena je zapravo kultivacija. Mantraš, sve dok u tvom umu ne ostane samo reč "Amitaba" - jedna misao zamenjuje deset hiljada misli - mantraš i potpuno prazniš um, da ne bude ničeg osim "Amitaba". Dok mantraš ime Bude, ometaju te brojne vezanosti i svakojaki nemiri - možeš li im se odupreti? Kad se napuste sve vezanosti i um postane prazan, postignut je cilj kultivacije. Vaše mantranje imena Bude takođe je izraz uvažavanja Bude. Mantraš jer želiš da odeš u Sukavati raj, pa naravno da će Buda Sukavati raja doći da se pobrine za tebe, budući da odgajaš Budu. U ovom postoji duboko unutrašnje značenje. Neki ljudi kažu da se u Sukavati raj može otići ako se neposredno pred smrt mantra Amitaba. Ali kakav treba da budeš da bi to mogao? Kad si stvarno sposoban da napustiš misao o životu i smrti, tada zaista možeš tamo. Ovo je razlika između čoveka i boga. Ako možeš da se odrekneš života i smrti, onda si bog; ako ne možeš da se odrekneš života i smrti, čovek si - to je razlika. Mi se kultivišemo i kultivišemo, i oslobađamo vezanosti - zar ne treba da oslobodimo čak i života i smrti? Ako se neko odjednom može odreći života i smrti, koje mu vezanosti mogu preostati? "Budući da sam dobio Fa, ja se ne bojim ni života ni smrti, i čak se mogu odreći svog života." Za šta bi taj onda još mogao biti vezan? To je ideja. Kad treba da umru, ljudi su neverovatno uplašeni: "O, ne! Uskoro ću umreti. Ovo je moj poslednji uzdah." Kakvo je ovo osećanje? Ali neki ljudi se ne boje kad im se smrt bliži, a usne im i dalje mantraju Amitaba - da li biste rekli da takvi neće otići u Sukavati raj? Svega se odrekavši, oni uopšte nemaju koncept života i smrti. Svaka ljudska misao se gradi kroz dug period kultivacije. Misli svakodnevnih ljudi su izuzetno komplikovane, i oni imaju raznorazne vezanosti. Kako da se ne boje u kritičnom momentu života i smrti? Kažem da je "Veliki Put najjednostavniji i najlakši," i da je puno stvari veoma jednostavno, ali je puno rasprave potrebno kad se one komadaju i detaljno objašnjavaju. Ipak, ako bi vam se direktno reklo, tada ne biste mogli to da ostvarite, i ljudi ne bi mogli da shvate stvari na nivoima te dubine. Svi oni razumeju sa površine reči, spolja. Zato moram da vam predajem Fa.

Predavanje Fa u San Francisku

Li Hondži, 6. april 1997.

Upravo smo se sreli u Njujorku, a sada, samo par dana kasnije, ovde se ponovo susrećemo. Prvobitno sam hteo da vam ostavim neko vreme da upijete ono što sam rekao, budući da su stvari o kojima sam prošli put raspravljao bile na visokom nivou. Zapravo, ako pažljivo razmislite o stvarima o kojima sam nedavno raspravljao, verovatno ćete shvatiti da su one mnogo višeg nivoa. Zapravo sam vam iskazao suštinu. Za ovo postoji razlog - naime, vi ste visoko obrazovani. Isto tako, neki od vas su kasnije dobili Fa, ali ova grupa ljudi koja je kasnije dobila Fa brzo napreduje; zato su zahtevi pred njima takođe visoki, i nivoi im brzo rastu. Osećate da je teže i da ima više teškoća, to jest, izgleda da ima više potresa - ovo je neizbežno. O mnogim stvarima koje danas predajem, nikad ranije se nije raspravljalo. Pošto je vreme za kultivaciju veoma ograničeno, nadam se da ću vam što pre predati ovaj Fa, da biste se što brže kultivisali, što brže dostižući Ispunjenje.

Baš sam juče pričao o sledećoj stvari. Možda znate kinesku priču, Put na Zapad. Kad je sveštenik Tang otišao u Sukavati raj da uzme svete spise, doživeo je raznorazne poteškoće i ispaštanja: devet puta devet, ili osamdeset jedna nedaća - ako bi samo jedna nedostajala, morala bi se nadoknaditi, jer bi to bilo neprihvatljivo. Znači da nije bilo nimalo lako. Danas vam je tako lako da dobijete Fa. Čak i ako niste u SAD, možete kupiti avionsku kartu i začas stići ovamo. U poređenju, stvarno dobijate ovaj Fa prilično lako. Ali nije tako lako kultivisati se. Ja takođe uzimam u obzir ovo: Moramo proveriti da li su ljudi sposobni da uče Fa, da li mogu da dobiju Fa, i kako se odnose prema ovom Fa. Ovaj vremenski okvir ne može se previše razvući. Ljudi i dalje oklevaju kad je u pitanju dobiti ovaj Fa, mozgaju i premišljaju se iznova i iznova: "Da li da počnem da učim ovo?", i tako dalje. I mi razmišljamo o ovom pitanju, pa ja mislim da je dobro što je vreme pomalo tesno. Ne može baš svako dobiti ovaj Fa - mi verujemo u predodređenost (juan fen). Drugim rečima, budući da je vreme tesno, moguće je da oni koji ne treba da dobiju Fa neće ni moći da ga dobiju. U nekom dužem vremenskom okviru bi mogao nastati problem; naime, ljudi koji ne treba da dobiju Fa mogli bi ući, smetati nam ili nam nauditi. Pošto takvi ne bi verovali, mogli bi delovati kao smetnja. Naravno, naša vrata su širom otvorena - bez obzira ko si, mi ćemo biti odgovorni za tebe dok god si sposoban da učiš. Ali moramo ispitati ljudsko srce.

Buda Fa je opsežan, ogroman i mudar. Fa koji danas predajemo doseže izvan konvencionalnih shvatanja Buda Fa. Mi predajemo Fa celokupnog kosmosa - prirodu celokupnog kosmosa. Ipak unutar ovog ogromnog kosmosa, svaki od njegovih nivoa ima sopstvenu kosmičku prirodu, to jest, principe Fa koji se manifestuju iz Džen-Šan-Ren u svakom pojedinom domenu. A principi Fa na svakom nivou su zaista ogromni i kompleksni. Ako biste hteli da objasnite principe na jednom konkretnom nivou, možda ih ne biste mogli do kraja objasniti ni za ceo život - toliko su ogromni i kompleksni i. Kao što znate, Buda Šakjamuni je ljudima i svojim učenicima kultivacije predavao Darmu sa nivoa Tatagate. Ali nakon čitavog života, koji je proveo predajući, on je ispredavao samo stvari koje pripadaju njegovoj metodi kultivacije. Buda Šakjamuni je rekao da postoji 84.000 metoda kultivacije, a one ne uključuju metode Tao-škole. Kineska Tao-škola kaže da oni imaju 3.600 metoda kultivacije. A ovo i dalje ne uključuje metode kultivacije bogova zapadnih religija, koji su nam poznati. Pored toga, 84.000 metoda kultivacije o kojima je Buda Šakjamuni pričao, predstavlja samo shvatanje na nivou Tatagate, unutar ovog raspona. Izvan tog raspona naprosto postoji toliko metoda kultivacije da ih sve ne možete ispratiti, i ima toliko puno različitih Tatagata Buda i principa Fa u koje su se oni prosvetlili - to je izuzetno veliko. Može se reći da se Buda Fa ne može opisati čak ni poređenjem sa nepreglednim morima i okeanima. Onoliko koliko je velik kosmos, toliko je velik ovaj Fa - to je ideja.

Danas, ja samo koristim ljudski jezik - najjednostavniji ljudski jezik današnjice - da vam u opštim crtama predočim situaciju ovog svekolikog, mudrog kosmosa. Ako ste sposobni da istinski, temeljito shvatite ovaj Fa, i ako se možete kultivisati u ovom Fa, visina i dubina onog što ćete iskusiti, i u šta ćete se prosvetliti, biće neopisivi. Dok god budete izvodili kultivaciju, postepeno ćete doživljavati sve više, prosvetljavati se sve više. Što više budete čitali Džuan Falun, više ćete razumeti iz njega. [Čak] i ako vam je urođeni kvalitet zaista dobar, u ovoj Dafi za vas ima više nego dovoljno toga za kultivaciju. Koliko god visoko želite da se kultivišete, ovaj Fa je dovoljno velik da ovo podrži - ovaj Fa je naprosto neverovatno opsežan i ogroman. Kao što znate, u Džuan Falunu sam kazao da su Fa principi, koji su u njemu sadržani, zaista opsežni. Možete videti da se nebrojeni, slojevi na slojevima, Buda, Taoa i Bogova nalaze iza svake reči - oni se ne mogu izbrojati. Pošto svaki nivo ima principe tog nivoa, i svaki nivo ima Bude, Taoe i Bogove na tom nivou, zamislite koliko je nepregledan ovaj Fa. Zapravo, ja sam vam ga samo skicirao. Pravo razumevanje zavisi od vašeg sopstvenog prosvetljavanja, kultivacije, i poimanja u vašoj konkretnoj kultivaciji. Zato ću vam predočiti ovaj princip: Pazite da ne pomislite da je dovoljno pročitati knjigu Džuan Falun i znati vežbe, ili da je dovoljno misliti da je knjiga dobra, i naprosto vežbati usput. Ako želite da se unapredite, vi u potpunosti zavisite od ove knjige. Zato treba da je čitate iznova i iznova. Čitajući knjigu, vi sve više shvatate i napredujete. Ovome pridodajte dodatni način za Ispunjenje - vežbe - i tako ćete bez prestanka podizati svoj nivo. Zato pazite da ne pomislite pogrešno da je dovoljno jednom je pročitati, smatrati je dobrom, vežbati zajedno s drugima, i ne prestati s vežbanjem. Ovaj Fa je izuzetno važan. Fa morate naporno učiti.

Ovaj kosmos je tako ogroman i njegova struktura je tako kompleksna. Pričao sam vam o sastavu dimenzija. Na primer, materija je sačinjena od molekula i još mikroskopskijih čestica. Dimenzija za koju mi znamo, takođe je sačinjena od ovih čestica. Čestice, danas poznate nauci, uključuju molekule, atome, neutrone, atomska jezgra i elektrone; a zatim su tu kvarkovi i neutrini. Ono dalje je nepoznato današnjoj nauci. Znači, ono što kažem je da domen svakog nivoa ovih čestica predstavlja ono što nazivamo ravan tog nivoa. Zapravo, čestice nisu raspoređene po ravni; umesto toga, unutar datog nivoa one postoje svuda - ne na ravni. Ljudska vrsta nema odgovarajući izraz za to, pa ćemo je prosto zvati ravan; to je jedini način da je opišemo. Upravo unutar tog domena, unutar tog sloja domena čestica - nastaje dimenzija. Između čestica su dimenzije, i unutar samih čestica su takođe dimenzije. Ipak, čestice mogu biti sačinjene od čestica različitih veličina. Onda, između čestica različitih veličina, koje su sačinjene od jedne konkretne čestice, ponovo su dimenzije. Ovo je koncept dimenzija koji sam vam objasnio prošli put.

Uvek kažem da između atoma i molekula postoji jedna prostrana dimenzija. Mi, ljudi, živimo između sloja najkrupnijih čestica sačinjenih od molekula, i planeta koje vidimo, koje su sloj čestica. Ljudi žive u toj dimenziji. I planeta je čestica. Idući dalje, galaksija Mlečni put takođe ima spoljnu ljusku. Mogu li galaksija Mlečni put i nebrojene druge galaksije koje se prostiru kosmosom takođe formirati dimenziju? One su takođe u međusobnim vezama. Tada iza galaksija postoji još jedno kosmičko prostranstvo - predstavlja li onda ovo kosmičko prostranstvo sloj čestica? Naravno da je sloj čestica. Kosmos je neverovatno velik - naprosto nema načina da se opiše koliko je velik. Na dalje, tri hiljade univerzuma kao onaj koji mi naseljavamo sačinjavaju veći sloj univerzuma, koji ima spoljnu ljusku, i predstavljaju česticu univerzuma čak još većeg sloja. Ipak, čestice o kojima sam upravo govorio predstavljaju ekspanziju samo iz jedne tačke. Zapravo, čestice svakog sloja se prostiru celokupnim kosmosom. Ipak, čak ono što sam upravo opisao su samo dva sloja univerzuma, a vama je to već zavrzlama. Zapravo, ni buduća nauka čovečanstva neće ovo moći da zna - ljudska vrsta nikad neće moći da zna stvari na ovako visokom nivou. Čak i u rasponu o kom govorimo, taj sloj čestica predstavlja samo zrno prašine - sićušno zrno prašine - u ovom ogromnom kosmosu. Razmislite koliko je ogroman ovaj kosmos! Ovo je vrsta dimenzije o kojoj sam vam sve vreme govorio.

Prošli put sam ponovo raspravljao o sastavu dimenzija. Pored one vrste dimenzije kakva postoji između atoma i molekula, i između planeta i molekula, atomske čestice u svakom sloju takođe sačinjavaju čestice različitih veličina. Onda između slojeva ovih čestica različitih veličina takođe postoje dimenzije. Uzmimo molekule, na primer: znamo da između molekula i atoma postoji dimenzija. Ako atomi treba da sačine molekule, mnogo atoma treba da se iskombinuje da bi nastao molekul. Onda, između sloja krupnijih čestica sačinjenih od manje atomskih čestica i [narednog sloja] krupnijih čestica sačinjenih od više atomskih čestica se nalazi još jedan dimenzioni nivo. Kao što sam rekao, molekuli mogu da oforme bilo koju stvar na najspoljnijoj površini - stvari poput onih koje mi ljudi možemo videti, poput čelika, gvožđa, vode, vazduha, drveta, i naših ljudskih tela. Ovo je sloj materije na površini, koju ljudi mogu da vide, i sačinjen je od sloja najkrupnijih čestica, koje su sastavljene od molekula. Ipak, molekuli takođe sačinjavaju drugi, brojeći na niže, sloj čestica, koje su malo manje od ovih najkrupnijih molekulskih čestica. Takođe mogu da naprave treći, brojeći na niže, sloj čestica - sve ovo je sačinjeno od molekula, jer molekuli mogu da prave čestice različitih veličina. Onda i između njih postoje dimenzije, pa je ovaj kosmos izuzetno kompleksan. Ovo nije sve, jer unutar svakog dimenzionog nivoa postoje i vertikalne dimenzije, to jest dimenzije različitih nivoa. Drugim rečima, postoje dimenzije različitih nivoa, koje su kao mnogi nebeski stepeni, kako to religije predstavljaju. Pored toga, u dimenzijama na različitim nivoima takođe postoje i različiti jedinstveni rajevi. Izuzetno je složeno. Samo sam vam govorio o uobičajenoj pojavi.

Zapravo, osim ove vrste dimenzije, postoji i jedna vrsta grube dimenzije, to jest dimenzije na najspoljnijoj površini. Često vam kažem... naravno, takođe me je neko prošli put pitao šta sam hteo da kažem u jednom od svojih članaka u Bitno za dalje napredovanje, sa "ljudsko društvo je tačno u samoj sredini, u najspoljnijem sloju, i na najspoljnijoj površini". Što se tiče značenja "na najspoljnijoj površini", prema principima ovog kosmosa, ne postoji spolja ni unutra, niti postoji koncept velikog i malog, kako to ljudska vrsta shvata. Koncepti se sasvim razlikuju od naših, ljudskih. Danas ću raspravljati o tom "spolja". Zašto kažem da je ljudska vrsta na najperifernijoj površini i najviše spolja? Šta ovo treba da znači? Drugačije rečeno, pored tipa dimenzije o kom sam ranije govorio, postoji druga vrsta dimenzije, koja je, baš kao ona u kojoj mi ljudi danas živimo, potpuno različita od onih gde su bogovi. Sve dimenzije o kojima sam pre govorio su sačinjene od mikroskopskije visoko-energetske materije, dok se dimenzija o kojoj danas govorim sastoji od površinske materije. Unutar ove površinske materije takođe postoje mnogi, mnogi različiti elementi i različite čestice. Ova veoma posebna površinska dimenzija je baš kao mi ljudi: u vašem telu su ćelije različitih veličina, koje se takođe mogu nazvati česticama. Na površini svake ćelije je sloj kože. Onda, sve do koža koje sačinjavaju čestice kože na površini ljudskog tela, kože čestica na površini ljudskog tela sačinjavaju telesnu kožu čoveka na površini. Na ekstremno mikroskopskom nivou, ova koža je takođe jedna ekstremno velika dimenzija. Telesno tkivo koje formiraju kože čestica unutar tela je potpuno drugačije od strukture na površini. Isti je i kosmos. Naravno, ovo je veoma složeno. Kakva je dimenzija koju naseljavamo mi, ljudi? Hajde da kažemo da je cela sazdana od čestica. Bez obzira koliko su čestice velike ili male, svaka čestica ima spoljnu ljusku.

Danas vam zapravo pričam o ovoj spoljnoj ljusci. Ali iako ovim spoljnim ljuskama čestice omotavaju čestice, čestice omotavaju čestice, i neke čestice mogu izgledati kao da su u unutrašnjosti - Zemlja je na centralnoj poziciji - sve one zapravo pripadaju spoljašnjosti. Zato kažem da su ljudi na najspoljnijem. Svi oni pripadaju najspoljnijem, jer su svi pridruženi ljusci najspoljnije površine. Koža-ljuska je nezavisni sistem. Kosmos ima najveću spoljnu ljusku, a sve one su pridružene ovoj najvećoj spoljnoj ljusci. Ova dimenzija, u kojoj postoje fizička tela naše ljudske vrste, takođe postoji u ovom obliku. Ova dimenzija ima sopstvene karakteristike; potpuno je različita od božjih rajeva i dimenzija o kojima sam ranije raspravljao. Ipak, poreklo sve materije u kosmosu je u ovim dimenzijama.

Neko me je danas pitao za paljenje tamjana. Rekao sam da pošto supstanca na ovoj strani iščezne, predmet na drugoj strani se oslobađa, otpušta. Istovremeno, predmet na ovoj strani tada može da ode na tu stranu. Znači da je materija na ovoj strani prilično dragocena onoj strani. Ovo je zato što je materija na ovoj strani transformisana sagorevanjem, i razlikuje se od materije dok je bila na ovoj strani. Ovo sam ranije rekao: Kad biste se nakon kultivacije na Zemlji vratili gore sa šakom zemlje, oni tamo bi vas smatrali izuzetnim. To je ideja. Kažu da je zlato svuda u Sukavati raju. Zato, kad biste otišli u Sukavati raj i otkrili da tamo nema ni jednog kamenčića ili zrna prašine, onda bi ono malo što ste doneli iz ovog materijalnog sveta možda bilo nešto najdragocenije. Mi ljudi imamo izreku da je ono u čemu oskudevamo dragoceno, i da je ono što je retko izuzetno. Naravno, u stvarnosti ne mora obavezno biti ovako - samo hoću da istaknem poentu. Ovako je zato što sva materija na toj strani zapravo potiče odavde. Naravno, nije da je nama ljudima potrebno da radimo upravo ovo. U igri su mehanizmi kosmosa.

Hajde da još pričamo o ovom površinskom svetu, naime, planetama koje vidimo svojim očima. Ipak, svaka planeta takođe ima svoje druge dimenzije - brojne dimenzije oformljene česticama različitih veličina. Ipak, površinska dimenzija sačinjena od najkrupnijih čestica predstavlja njenu ljusku, ili njenu najspoljniju površinu. Malopre sam upotrebio ljudsko telo da napravim analogiju. Ako za analogiju uzmem kosmos, univerzum u kom mi ljudi živimo je spoljna ljuska kosmosa.

Kosmos je neverovatno velik, a mi se zapravo takođe nalazimo u središtu kosmosa. Ipak sam upravo rekao da iako čestice izgledaju obmotane različitim česticama, vi ste ipak zapravo i dalje u spoljašnjosti, jer struktura, materija, i asocijacije u ovoj dimenziji gde postojite su kao sistemi dimenzija na spoljašnjosti, i kontrolišu ih dimenzije spolja - to je situacija. Pored toga, kao što sam spomenuo, Buda Šakjamuni je rekao da jedno zrnce peska sadrži tri hiljade svetova. Zapravo, Buda Šakjamuni je rekao da mikroskopske dimenzije oformljene na površini čestica peska sadrže mnoge, mnoge različite svetove. Ali hajde da vam danas kažem jasnije: Spoljna ljuska peska - koža - i spoljne ljuske čestica u svakom sloju, koje sačinjavaju zrnca peska, su u istom sistemu kao naša materijalna dimenzija na ovoj strani. Mnogi, mnogi životi unutar čestica različitih veličina, sačinjenih od molekula, imaju identičan oblik i formu kao naša ljudska vrsta. Drugim rečima, ljudi unutar zrna peska su identični nama, ljudima - ima ljudi crne kože, ljudi bele kože, i ljudi žute kože. A u budućnosti ćete biti zapanjeni time kako njihova odeća nije mnogo različita od one koju su nosili naši ljudi u davninama. Šta više, na još mikroskopskijem nivou njihovog sveta dešava se još jedna vrsta sveukupne promene, a o ovoj vrsti promene dosad nije bilo reči. To jest, različiti mikroskopski svetovi takođe imaju određena kosmička prostranstva. Ovo o čemu sam upravo govorio su kosmička prostranstva sazdana od čestica peska.

Ti životi, koji postoje u mikroskopskim svetovima, o kojima smo govorili, pripadaju drugom sistemu - sistemu života u drugom kosmičkom telu, gde oni takođe imaju svoje Bude, Taoe, Bogove, ljude, životinje, supstance, planine, vodu, zemlju, vazduh, i svu materiju koja postoji u njihovim mikroskopskim univerzumima. A postoje i još mikroskopskiji, i još mikroskopskiji svetovi poput ovoga. Zato su ranije mnogi naši kultivatori videli Bude kao izranjaju iz mikroskopskih svetova - iz mikroskopskih svetova sićušnog zrnca peska, zemlje ili kamena. Te Bude takođe mogu učiniti sebe velikima. U sistemu sitnijem od ovog takođe postoje Bude, Taoi, Bogovi i ljudi, i te Bude isto tako mogu sebe da transformišu i da se pojave u našem svetu, jer oni su Bude. Koliko velikim mogu da učine sebe? Uglavnom mogu da postanu veliki kao galaksija Mlečni put. Kad se smanje, oni naprosto nestanu iz vida. Pošto su Bude tih mikroskopskih svetova, oni su potpuno različiti od Buda našeg kosmičkog tela. Ali imaju isti izgled, a zahtevi za kultivaciju takođe su isti. Oni su jednako dobri. Oni su takođe podređeni Džen-Šan-Ren Fa, koji na isti način ide od vrha do podnožja.

Ovaj kosmos je neverovatno čudesan. A u mnogo, mnogo, mnogo manjim svetovima od ovih ima još kosmičkih tela u kojima postoje manje Bude, Taoi, Bogovi, ljudi i materija. Ali nije da bića postoje samo u jednom zrnu peska; u stvari, ona se rasprostiru kroz svu materiju, čestice različitih veličina - iznutra i spolja - i u ljuskama svih čestica u kosmosu. Upravo sam raspravljao o onom što ide prema mikroskopskim nivoima. Kad ovo ogromno kosmičko telo dostigne određenu tačku, ono ide izvan prostranstva ovog našeg kosmičkog tela. Raspon ovog kosmičkog tela ne može se obuhvatiti izrazom "univerzum", jer je to potpuno drugačije od tog koncepta. Kad kosmos dosegne određenu granicu, on odjednom udara u prazninu, gde ništa ne postoji. Idući dalje, otkriva se postojanje većeg kosmičkog tela, koje je potpuno drugačije od ovog našeg kosmičkog tela. Kosmičko telo o kom govorim ide potpuno izvan koncepta ovog univerzuma. Znači da su Bude, Taoi i Bogovi u tom većem kosmičkom telu posebno veliki. Oni nas vide baš kao što mi vidimo Bude, Taoe, Bogove, ljude i stvari u mikroskopskom svetu, ili mikroskopskom kosmičkom telu. Tako oni pripadaju još jednom drugom sistemu, koji je neverovatno velik. Da ne pominjem kako gledaju na nas ljude, oni na ovo naše kosmičko telo gledaju kao što mi gledamo na iskopanu relikviju. Oni ga smatraju izuzetnim, čudesnim, prilično dobrim i zanimljivim. Oni takođe misle da su ova bića bezgranično čudesna. Ovo malo kosmičko telo takođe vrvi od života - oni takođe gledaju na to na ovaj način. Ali oni nemaju koncepte koji postoje unutar prostranstva ovog kosmičkog tela, koje imaju bića poput nas - nikako. U njihovim očima, vi ste mikroorganizam i s njima nemate ništa. Zato mnogi naši kultivatori često imaju sličan osećaj kad u kamenju, pesku, ili još manjim mikroskopskim česticama ugledaju prizore.

Kad se kod nekih naših učenika otvori Treće oko (tianmu), oni svojim Trećim okom vide planine i reke, kao i to da jure napolje - jure napolje velikom brzinom. Oni jure pored mnogih, mnogih planina i reka, i čak mnogih, mnogih gradova - oni jure napolje iz unutrašnjosti svog Trećeg oka. Prizori koje vidite, mogu vam reći - ne dolaze spolja: oni su zaista oblik postojanja u svetu sačinjenom od ćelija unutar tvoje glave i mikroskopskijih čestica. Često kažem da ako ste sposobni da vidite, u jednoj vlasi kose možete pronaći mnoge gradove, a u njima možda jure vozovi i automobili. Ovo stvarno zvuči nezamislivo. Ovaj svet je naprosto izuzetno velik i složen, i potpuno je drugačiji od shvatanja naše moderne nauke. Često kažem da se današnja nauka od svog početka razvija na nepotpunom razumevanju i pogrešnim osnovama. Zato je ona ograničena tim okvirom. Što se tiče prave nauke, na osnovu onog što smo zaista naučili o univerzumu, životu i materiji, današnja nauka se ne može smatrati naukom, jer čudesa univerzuma nikad neće biti otkrivena ako sledimo put ove nauke. Ljudska vrsta veruje da su ljudi jedina bića u univerzumu - ljudi su naprosto za žaljenje, za žaljenje do ove mere. Vanzemaljci su, zapravo, posećivali našu Zemlju, i njihove posete su čak zabeležene na fotografijama, a ljudi ipak još uvek ne veruju da oni postoje. To je stoga što su ljudi ograničeni ovom naukom. Ti ljudi, koje pokreću emocije, ne bave se istraživanjem, i nisu razboriti. Oni su spremni da poveruju samo u ono što je već prihvaćeno, oni se ne obaziru na to da li je nešto zaista ispravno, i spremni su da veruju samo u stvari naučene iz knjiga. Ovo je oblik dimenzija o kom sam raspravljao. Pošto je jezik ljudi prilično ograničen, teško mi je da objasnim. Pitam se, da li ste svi razumeli? (Aplauz)

Bude, Taoi i Bogovi koje znamo, mi, ljudi, i sva materija koju vidimo, postoje u dimenzijama koje sadrže nebrojene univerzume - bezbrojne univerzume - koji se ne mogu izbrojati čak ni pomoću jedinice džao. Ovo kosmičko prostranstvo je toliko ogromno. Ovo je jedan nezavisni sistem. Onda, izvan ovog prostranstva, postoji veće kosmičko telo, koje je još jedan nezavisni sistem. Onda, iza tog sistema postoje veći, čak još veći, i čak još veći, veći sistemi - eto kako je kosmos ogroman. A u mikroskopskom svetu, on je ekstremno, ekstremno, ekstremno mikroskopski. Mesto gde mi ljudi živimo je tu negde oko centralne pozicije - bilo da se sagleda iz mikroskopske perspektive ili makroskopske perspektive, ljudski svet je skoro u sredini. Ipak, različite čestice oformljuju različite dimenzije. Pored ovoga, takođe postoje površinski svetovi sačinjeni od posebnih, različitih čestica. Znate, dok sam bio u Kini, neki učenici su upitali zašto duše (juanšen) nekih učenika, kad su napustile njihova tela i putovale prostorom ove naše materijalne dimenzije, nisu videle rajeve Buda i Bogova. Sve što su videle su realni prizori iz ove naše materijalne dimenzije. Zašto nisu videle bogove? To je zato jer su ušle u ovu koža-ljuska vrstu dimenzije, koja je dimenzija gde ljudi žive; ona je u formi materijalne dimenzije poput naše - to je situacija koju su sagledali. Ovo je oblik postojanja vrste dimenzije o kojoj sam govorio.

Imamo i neke učenike, koji su me pitali: "Kako je nastao život čoveka?" Pošto sam ranije spominjao poreklo materije, govoriću i o ovom pitanju. Nemojte misliti da ja govorim o nauci - Buda Fa obuhvata sve. Ranije sam pričao o poreklu materije. Šta je njeno poreklo? Nisam vam rekao šta je poreklo materije. Iako vam ne mogu ispričati o poreklu svih različitih kosmičkih tela o kojima sam upravo govorio, a koja su tako ogromna, mogu vam, međutim, reći koje je poreklo materije i bića koja postoje u različitim domenima unutar ovog našeg kosmičkog tela. Zapravo, poreklo materije je voda. Voda, koja je poreklo kosmosa, nije voda svakodnevnih ljudi sa Zemlje. Zašto kažem da je voda poreklo materije? Kad najmikroskopskija materija različitih nivoa dosegne određenu tačku, više nema materije. Kad više nema materije, čestice materije prestaju da postoje. Tragajući dalje, nailazi se na situaciju: nailazi se na nešto bez materijalnih čestica, što je mirno - ja to obično nazivam nepokretnom vodom. Takođe se naziva poreklom - beživotnom vodom. Ako nešto ubaciš u nju, ona se neće uzburkati. Ni zvučne vibracije neće izazvati talasanje - ona je potpuno nepokretna. Ipak, najfundamentalniji sastav materije potiče od ove vrste vode.

Kako ovaj sastav funkcioniše? U ovom kosmosu postoji Fa. Fa je Džen-Šan-Ren, o kom govorimo. Ova priroda kosmosa kombinuje tu vodu u najpočetnije, najmikroskopskije, i najprvobitnije jedinstvene čestice materije, koje se takođe mogu nazvati najprvobitnijim česticama. Ipak je svaka od njih jedinstvena, ona je ništa, baš kao vodeni mehur. Onda se dve prvobitne čestice kombinuju da bi oformile veću prvobitnu česticu. Onda se dve grupe čestica dve-u-jednoj kombinuju da sačine još veću česticu. Ove kombinacije se nastavljaju dok čestice na različitim nivoima ne oforme spoljne oblike različitih supstanci, bića, materiju, vazduh i svetlost, vodu i vreme, koji su neophodni za postojanje, i tako dalje, i tako dalje. Čestice se mogu kombinovati na razne načine, što danas nazivamo aranžmanskim sekvencama.

Aranžmanske sekvence čestica su različite, što proizvodi razlike u površinskoj materiji tog domena. Kontinualnim kombinovanjem u veće i veće čestice, na ovaj način, od mikrokosmosa do makrokosmosa, one se na kraju kombinuju u ono što mi ljudi danas nazivamo neutrinima, kvarkovima, elektronima, protonima, atomskim nukleusima, atomima i molekulima, kombinujući se u površinsku materiju koju poznajemo, čak do još krupnijih kosmičkih tela. U tački gde ova površinska materija biva sačinjena, budući da su njene aranžmanske sekvence raznolike, razlike u površinskoj materiji takođe su prilično velike. Ali svi znamo da se drvo sastoji od molekula, gvožđe se sastoji od molekula, i plastika se takođe sastoji od molekula. Čak i voda u našoj dimenziji oformljena je od mikroskopske vode kombinovane u veće čestice, a te veće čestice, za uzvrat, formiraju molekule vode. Zato kažemo da pošto je površinska materija oformljena od mikroskopskije, mogu vam reći da je celokupan kosmos koji smo sposobni da pojmimo sačinjen od vode - a ta voda je izuzetno visoke gustine i potpuno je nepokretna. Eto od čega je sazdan.

Možda ste čuli drevne mitove o nekim Taoistima, koji su umeli da iscede vodu iz kamena. Mogu vam reći da iako ovo zvuči kao nešto što je neobjašnjivo konceptima našeg savremenog ljudskog razmišljanja ili savremenom naukom - oni misle da pripovedaš mit, ili neku neverovatnu priču - kazaću vam je ovo itekako istina, jer sva materija je sačinjena od vode. Voda se čak može izdvojiti i iz čelika ili gvožđa - i ovi se mogu čak rastvoriti u vodu. Bez obzira koliko je materija čvrsta, njene osnovne čestice su sačinjene od vode. Ako se božanska moć Buda Fa shvata iz ove perspektive, mislim da nije teško pojmiti. On ima toliku moć - on može da to vrati nazad u prvobitnu materiju. Forma o kojoj sam upravo govorio je hijerarhijska - u različitim glavnim nivoima postoje različite vrste vode poput ove.

Nalazimo još jednu situaciju. Kao što sam upravo rekao, ova naša voda potiče od same te mikroskopske vode, koja formira čestice većih slojeva, na kraju formirajući molekule vode i vodu u našem svetu. Onda, zar voda koja je poreklo različitih razina ne bi mogla da oformi slojeve čestica krupnijih od onih u ljudskom materijalnom svetu? I onda da oformi vodu na tom nivou? Zapravo, kao što sam upravo kazao, ne mogu vam reći šta je konačno ovaj kosmos. Ali vam mogu reći da na različitim nivoima postoje različita porekla materije - drugim rečima, različite vode kao poreklo materije. Što je nivo viši, veća je gustina vode, koja može da oformi različite čestice, različite vode, i različita bića u različitim dimenzijama. Kao što znate, ljudsko telo, čelik, gvožđe i sve ostalo jesu bića i stvari u ovoj našoj dimenziji. Drugim rečima, bića koja mi razumemo i s kojima ljudi mogu doći u kontakt, i bića koja ljudi vide svojim očima, zapravo takođe potiču od vode. Samo se radi o tome da je to voda ljudskog sveta, to jest, ova ljudska voda na spoljnoj površini sačinjena od te nepokretne, prvobitne vode. Ta razdaljina je već jako velika. A bića i supstance, koje naše ljudske oči mogu da vide, takođe su sazdani od ove vode. Kao što znate, ako rukom gnječite i gnječite komad povrća, na kraju neće ostati ništa sem vode. Isto je sa voćem. Sada naučnici kažu da voda čini sedamdeset procenata ljudskog tela. Ali oni ne znaju da su čak i kosti i kosa sačinjeni od molekula vode, jedino što su sačinjeni od čestica sazdanih od mikroskopskije vode. Zapravo, sve to je voda; samo je sačinjeno od mikroskopskijih čestica. Sve u ovoj našoj materijalnoj dimenziji je stvoreno od vode.

Zahvaljujući različitim aranžmanskim sekvencama čestica, mikroskopska materija može da oformi supstance različitog izgleda. Kad biste mogli da izvedete magiju... Naravno, nekada su mnogi ljudi izvodili magiju, pretvarajući vodu u led, ili jednu stvar u drugu. Zvuči nezamislivo, ali nije ni najmanje nezamislivo. Ako si sposoban da nečemu promeniš molekulske aranžmanske sekvence, pretvoriće se u nešto drugo. Kako se menja izgled nečega? Naravno, izgled je još lakše promeniti, a kad se izgled promeni, nastaje nešto drugo. Što je viši nivo Bude, Taoa ili Boga, veća je njegova moć. Kao što znate, ljudi su zaista manjkavi. Koliko su manjkavi? Ako ljudi žele da postignu nešto, ili nešto da učine, oni su prinuđeni da koriste svoje ruke i noge - da bi nešto učinili, moraju da izvrše fizički rad. Ali Bude ne moraju. Buda treba samo da pomisli - sama misao je dovoljna jer Bude imaju mnoge božanske moći, mnoge natprirodne sposobnosti i takođe imaju svoj moćni gong. Svaka mikroskopska čestica tog gonga je u liku samog Bude, a te mikroskopske čestice su sačinjene od mikroskopskijih čestica, i sve su u njegovom liku. Razmislite, u času kad nastane misao, oni emituju gong. Započinjući od ekstremno mikroskopskog nivoa, on menja strukturu čestica različitih nivoa. A vreme koje oni koriste je vreme najbrže dimenzije, pa se stvar obavlja trenutno. Bude veoma brzo čine stvari, jer nisu ograničene ovom dimenzijom i našim vremenom. One trenutno pretvaraju predmet, iz same njegove osnove, u nešto drugo. Ovako dejstvuje božanska moć Buda Fa. Zašto se objekat menja u času kad Buda to pomisli? Kad Buda misli, nebrojene čestice i nemerljiva mudrost njegovog gonga istovremeno čine promene na svakom nivou, sveukupni [gong] takođe vrši promene svega što on hoće, a krupnija zrna njegovog gonga takođe menjaju površinu predmeta. Počev od najosnovnijih čestica predmeta, sve do njegovih površinskih čestica, njegov gong istovremeno ga menja od mikroskopskog do površine. On to onda izvodi u trenutku - gotovo je za čas. Ništa se pretvara u nešto, jer on je sposoban da iskombinuje molekule i čestice iz vazduha u predmet koji možete da vidite - to je pretvoriti ništa u nešto. Zašto je božanska moć Buda Fa tako moćna? Nauka i tehnologija čovečanstva nikad ne bi mogli da dostignu ovu tačku.

Naučnim i tehnološkim sredstvima čovečanstvo ne može dostići moć Buda Fa, jer iskoračujući napretkom u nauci i tehnologiji, ljudima je nemoguće da uzdignu moral - nemoguće je. Osim toga, u razvoju ove nauke i tehnologije, ljudi uvek imaju veoma snažne vezanosti za to da nešto postignu, što narušava Fa principe kosmosa. Znači da je za njihov šinšing nemoguće da ode tako visoko. Ovim toga, ljudi imaju razne emocije i želje, i svakojake vezanosti: potrebu za nadmetanjem, zavist, ushićenje, pohlepu, itd. Kad bi nauka i tehnologija zaista mogli postati toliko napredni, u univerzumu bi se desili zvezdani ratovi - zaista bi moglo biti kosmičkih ratova. Ali Bude, Taoi i Bogovi to neće dopustiti - oni apsolutno ne mogu dopustiti ljudima da unesu metež u kosmos, pa bogovi ograničavaju čovečanstvo. Ljudskoj nauci i tehnologiji nije dopušteno da bez moralnog napretka dostigne tako visok nivo - to je apsolutno nemoguće.

Često kažem da je ljudska vrsta prošla kroz različite periode istorije, pre nego što je stigla do današnjeg dana. Drugim rečima, puno, puno puta, ljudska vrsta je bila izbrisana nakon što je doživela katastrofe u različitim tačkama istorije. A tada bi se pojavila nova ljudska vrsta. Do današnjice smo stigli posle različitih ciklusa ove vrste. Zašto? Krugovi kultivatora nalaze sledeću situaciju: Svaki put kad je ljudska vrsta bila u opasnoj fazi, ili je bivala eliminisana od strane istorije, to se dešavalo u doba kad je ljudski moral bio ekstremno degenerisan. Neki ljudi pričaju o dometima starogrčke kulture, ali gde su nestali ti ljudi? Danas se može pronaći nešto iz starogrčke kulture: Elementi starogrčke kulture koji su preostali, definitivno su iz finalnog perioda razvoja grčke civilizacije, a nalazimo da je i tu bilo homoseksualizma, kao i promiskuitetnog seksa, a pored toga, život je bio krajnje ekstravagantan i rasipnički, iskvaren i užasno degenerisan - možemo videti da se ljudska vrsta već strašno izopačila. Zašto je nestala? Jer joj moral više nije bio dovoljno dobar. Ljudi se ne mogu nazivati ljudima samo zato što imaju ljudski izgled. Zašto se duhovi ne nazivaju ljudima? Na kraju krajeva, oni imaju samo jedan sloj čestica manje nego vi. I zašto se majmuni, gorile, ne mogu nazvati ljudima? Jer ljudi ne samo da imaju ljudske udove i trup, već i ljudske moralne standarde i moralne vrednosti. Ako ljudi izgube svoje moralne vrednosti, moralne standarde i pravila ponašanja, oni više nisu ljudi. Znači da današnje ljudsko društvo... da budem iskren, mogu vam reći da bogovi ljude više ne smatraju ljudima. Razmislite, nisu li ljudi u opasnoj situaciji? Vaša vlast nešto dopušta, vaša zemlja nešto dopušta, vaša nacija dopušta, pa čak i vi u svom razmišljanju to odobravate, ali to ne mora obavezno biti dobro. Zato, kad pogledate današnje društvo možete videti da se upotreba droge, trgovina drogom, proizvodnja droge, promene pola, homoseksualizam, seksualna sloboda, organizovani kriminal, itd, javljaju u beskrajnom nizu. Sebičnost i želje su ljude načinile međusobnim neprijateljima, bez ikakvih ispravnih misli. Sve vrvi od raznih vrsta pojava degenerisanog ljudskog društva. Takozvana moderna umetnost, takozvani rokenrol, demonska priroda koja eksplodira na fudbalskom terenu i stvari poput ovih, nalaze se su u svim granama i profesijama. Ove stvari prožimaju svaki aspekat društva. Izopačenje ljudskog uma izvrnulo je ljudske vrednosti: oni dobro smatraju lošim, a loše dobrim - ljudske vrednosti su izvrnute. Nasilno sticanje novca, slave i lične koristi, zastupanje filozofije borbe [među ljudima], slavljenje vođa organizovanog kriminala... Možete li reći da su ovo i dalje ljudi?

Gledam kako srednjoškolci danas nose pantalone, sa kaiševima spuštenim na zadnjicu, sa gomilom koječega što im se na nogama ili stopalima klati kao creva, sa kaišem koji visi. Glave su im s obe strane obrijane, ostavljajući vrh kao ivicu krova. Drugi ostave samo jednu traku kose na sredini poput monstruma, i misle da to izgleda dobro. Ali da li to zaista izgleda dobro? Ako pažljivo procenite, ustanovićete da oni nemaju nikakav estetski koncept. Žene se oblače u crno, nose demonske frizure, a lica su im izbeljena kao duhovima iz podzemnog sveta. Ovo je zato što su se ljudske vrednosti izokrenule. Sa demonima koji prave metež, čovečanstvo smatra tamne i turobne stvari lepim.

Kao što sam pre neki dan rekao, igračke se tim brže prodaju, što više liče na monstrume, demone i duhove, a lepe lutke niko ne kupuje. Ljudske vrednosti su se potpuno promenile. Razmislite svi: nije li ovo jezivo? Razvoj čovečanstva je zaista cikličan. Samo je jedan način da se spreči da se desi ovako nešto: održati ljudski moral. Kao što vidite, danas društveni problemi izranjaju jedan za drugim, i nema vlade koja ume da ih reši. Etnički problemi, među-državni problemi, sukobi između nacija, brojni uzroci zločina u društvu... Svim vladama je ovo glavobolja, ali niko ne ume da ih reši. Zašto ne mogu da ih reše? Jer svi njihovi metodi idu na to da razreše fenomen iz unutar fenomena. Ali kad se jedan fenomen obuzda, nastaje gori fenomen. Onda kad taj obuzdate, nastaje još gori fenomen. Zakoni koje je čovečanstvo napravilo, zapravo mehanički ograničavaju ljude i zatvaraju ih, uključujući i same zakonodavce. Ljudi se bez prestanka zatvaraju. Oni se zatvaraju i zatvaraju, do tačke gde na kraju više nemaju izlaza. Kad se napravi previše zakona, ljudi bivaju kontrolisani kao životinje i nemaju izlaza; tada niko ne može da iznađe nikakvo rešenje.

Ali ja vam mogu reći da u korenu svih bolesti čovečanstva zapravo leži degeneracija ljudskog morala. Ako se ne krene odatle, nijedan od problema čovečanstva ne može se rešiti. Polazeći odatle, svi problemi čovečanstva mogu se rešiti. Nije li to istina? Neka svi razmisle: Kad bi svaki pojedinac duboko u sebi zahtevao od sebe da bude dobar čovek, kad bi mogao da pokaže uzdržanost i uzimao u obzir druge, šta god radio, ne povređujući druge, već umesto toga razmišljajući da li će drugima to škoditi, zamislite kakvo bi to bilo društvo. Da li bi bili potrebni zakoni? Da li bi bila potrebna policija? Svako bi samog sebe disciplinovao i kontrolisao. Ali ni politička propaganda i vladanje silom ne mogu pomoći da se povrati moral - oni uspevaju samo suprotno od ovog. Svet se razvio do današnjeg doba, u kom svi smatraju pravni sistem nečim dobrim. Zapravo, to je poslednje pribežište, kad više nema izlaza. Čovečanstvo se razvija nekoliko hiljada godina. Nikad u prošlosti nije bilo ovoliko zakona, već je samo postojao jednostavan "Kraljevski zakon", a vrlina (de) je bila kriterijum za određivanje dobrog i lošeg. Ali moral ljudi prošlosti bio je mnogo viši od ovog danas. Danas ljudi misle da drevni ljudi nisu bili dobri. Zapravo, to je zato što drevne ljude posmatrate uz pomoć degenerisanih predstava savremenih ljudi. Ljudi u prošlosti nisu bili ništa manje inteligentni od današnjih ljudi. Onaj deo ljudskog mozga koji se može koristiti nikad se nije proširio, samo se radi o tome da današnji ljudi smatraju sebe tako velikim i smatraju sebe tako pametnim.

I razvoj društva su aranžirali bogovi. Kad uznapredujete do ove faze, oni vam dopuštaju da imate moderne mašine, modernu opremu i moderne pogodnosti. Nisu li drevni ljudi razmišljali kako da naprave ove stvari? Samo se radi o tome da bogovi nisu aranžirali da se to desi u toj fazi. Moderni ljudi nisu ništa inteligentniji od drevnih ljudi. Ipak, često se dešava da što su materijalne stvari razvijenije, više ljudi se hvata u ovu materijalnu stvarnost. Oni smatraju da su ovo izuzetna dostignuća, da drevni ljudi nisu mogli doći do njih, i da smo mi moderni ljudi nešto skoro poput besmrtnika - juče si poleteo iz Evrope, a eto te sad u SAD - baš kao besmrtnik. Moram vam reći da je sve ovo davno postojalo u ovom velikom kosmosu - odavno je postojalo u drugim svetovima. Ljudi su postali loši i pali ovde gde je čovečanstvo - na ovu Zemlju. Svaki ljudski um ima svest od pre rođenja - samo nije svestan sebe. To "putem istraživanja i tehnoloških sredstava, " to "kako su napredni naša nauka i tehnologija," to "razvili su se avioni i automobili", te "moderne stvari"... Zapravo, reći ću vam da sve ovo postoji samo zato što su te stvari iz prošlosti sačuvane u vašoj svesti, i da vi u ovoj gomili smeća pravite stvari od smeća - od sirovog materijala sa najspoljnije površine. A ljudi misle da je ovo jako dobro. Naravno, na ovaj način čovečanstvo pada. Pošto su postali toliko loši, ljudi su pali do ovog stepena, pa moraju da podnose teškoće. Onda se razvoj ljudskog društva ne može nastaviti na način na na koji bi ljudi želeli, i ljudima nije dopušteno da rade sve što požele i što im prija - to je apsolutno neprihvatljivo. Zato su ljudi u opasnoj situaciji. Dok imate ovog kako priča o katastrofama, onog kako priča o katastrofama - ja o tim stvarima nikad ne govorim, niti ima svrhe. Ja ne raspravljam o tome postoje li one. Čak i ako postoje, one nemaju ništa sa praktikantima, ili dobrim ljudima. Ali mi zaista sagledavamo to da kad ljudi dospeju do sadašnje faze, kad više nisu sposobni da rešavaju svoje probleme i nailaze na nevolje - što rezultuje time da za ljudsku vrstu nema izlaza - to je svakako uzrokovano moralnom degeneracijom čovečanstva. Pošto smo govorili o oformljavanju bića i o dimenzijama, sada raspravljamo o čovečanstvu. Materija ima mogućnost da formira ljude, jer kad se čestice kombinuju u različite supstance, one se kombinuju u različite ljudske supstance na površini. Kad imamo molekulsku aranžmansku sekvencu kostiju, površinska supstanca je kost. Kad imamo aranžmansku sekvencu molekula mesa, oni su meso. Oni su bilo koja preuzeta aranžmanska sekvenca. A ovo konstituiše vaše biće - jednostavno je kad se tako iskaže.

Upravo sam govorio o još jednoj temi. Mnogi, mnogi ljudi kažu da su bogovi stvorili ljude. Neki su govorili o tome kako su ljudi napravljeni od gline. Mi nećemo konkretno govoriti o tome kako su ljudi stvoreni - zapravo, ima raznih načina. Jedna jedina misao višeg boga može da vas stvori. Sve je živo. Nakon što je stvoren vaš spoljni izgled, stvoreni su vaši unutrašnji organi. Ljudi misle da je ljudsko telo izuzetno složeno, ali za bogove sa velikom mudrošću i velikom prosvetljenošću, to predstavlja jedno trivijalno pitanje. Nastankom samo jedne misli, jedan Buda vam može stvoriti vaše unutrašnje organe materijom na izuzetno mikroskopskom nivou, može ih trenutno stvoriti. Kad se nešto stvori, u njega se udahne život. Naravno, ljudi imaju i Sporednu dušu (fu juanšen); mnogi, mnogi životi se spajaju da bi se oformilo ljudsko biće. To je ono što se događa.

U prošlosti, ljudi iz naučnih krugova, uvek su voleli da isteruju mak na konac oko pitanja je li starija kokoška ili jaje. Ja bih rekao da nije ni jaje, ni kokoška. Naprosto se radi o tome da mikroskopska materija stvara mikroskopsku materiju, sitne čestice stvaraju krupnije, a stvari koje se čak ne mogu nazvati materijom stvaraju materiju. Iako su inteligentne zapremine, čestice koje sačinjavaju tela krupnijih bića drugačije su od ovih naših, pa su stoga veličine spoljnih oblika različite; aranžmanske sekvence čestica na površini materije koja čini egzistenciju bića - bez obzira koliko su ona velika ili mala - su iste. Na primer, ako je svaka čestica ljudskog tela jednog krupnijeg sloja sačinjena od sloja čestica koje su planete, njegovo tkivo ima iste aranžmane kao što je molekulski aranžman ljudskog tela. Drugim rečima, aranžmanska sekvenca planeta je ista kao naša molekulska aranžmanska sekvenca koja sačinjava tkivo. Tako su ljudi manjeg - ili čak još manjeg - sloja oformljeni na isti način. Ovo je sve što ću reći na ovu temu.

Od danas je struktura ovog kosmosa uopšteno objašnjena. Naravno, detalji se ne mogu izreći. Neki ljudi me pitaju: "Učitelju, želimo da znamo kako Bude žive." Ja im odgovaram: "Onda se kultivišite u Bude." To je zato što ljudima nije dopušteno da znaju kako žive Bude. Ljudi apsolutno nemaju taj koncept. Kad bih vam rekao, vi biste njih tretirali sa ljudskim ushićenjem, ljudskim mislima i logikom, što bi bilo isto kao da ih vređate, ili ne poštujete. Zato vam ne možemo reći ništa konkretno. Mogu vam opisati samo uopšteno, ograničenim ljudskim jezikom. Zapravo, nema pogodnijeg od kineskog jezika, koji smo izabrali da danas ovo predajemo, jer kineski je najizražajniji i, od svih svetskih jezika, ima najviše unutrašnjeg značenja. Ništa se ne bi moglo iskazati kad bi se koristio engleski, ili neki drugi jezik. U objašnjavanju, ja koristim lokalni dijalekat. Pošto ni savremeni, standardizovani, kineski takođe nije u stanju jasno da iskaže stvari, u mojim rečima ste možda zapazili lokalne izraze, koji precizno mogu da opišu stvari, kao i to da je moj izbor reči nekonvencionalan; novi bagu[20] stil ne sadrži dublja unutrašnja značenja. Da se ne čini ovako, ne bi bilo načina da se iskažu stvari.

Govoriću o još jednom pitanju koje se tiče svih. Neki ljudi kažu: "Učitelju, ja vežbam, ali ništa ne mogu da vidim." Hajde da pričamo o tome zašto ljudi mogu, ili ne mogu da vide. Zapravo, ovo sam već objasnio kada sam govorio o Trećem oku. Zahtevi prema ljudima su visoki, a principi se konstantno uzdižu. Ako dalje objasnim, to shvatanje će biti prevaziđeno. Ali pokušaću da povežem sa onim što sam prošli put rekao. Objasniću vam ovo na dalje.

Većina vas u publici ima zaista dobar urođeni kvalitet. Zapravo, od vremena kad ste počeli sa kultivacijom, do danas, čak i ako je to samo kratko vreme, do sada je trebalo da možete da vidite neke stvari. Pošto u knjizi Džuan Falun naglašavamo striktne zahteve za uklanjanjem ljudskih vezanosti, mnogi ljudi se ne usuđuju da vide. Mnogi ljudi su nešto videli maglovito, ali se ne usuđuju da poveruju. Nekoliko razloga vas čini nesposobnim da vidite. Prvi je što neki ljudi misle: "Ako nešto vidim, to mora biti tako jasno kao ono što vidim u ovom materijalnom svetu. Samo tada se važi." Ovo je zaista silna prepreka. Oni ovo pitanje stalno shvataju ljudskim mišljenjem i predstavama. Nije ovako. Kad zaista ovoliko jasno budeš mogao da vidiš, tada ćeš dostići Prosvetljenje - bićeš sto posto prosvetljen. A u tom času ćeš bogove videti jasnije nego ljude. Moći ćeš da vidiš jasnije jer je u tim svetovima osećaj stereoskopije jači nego u našem, vazduh je bistriji od našeg, a materija je realnija od naše. [Neki od nas ne mogu da vide] upravo zato što imamo tu predstavu da smo stvarno videli isključivo ako smo videli jasno - ali nije ovako. Tokom kultivacije, kad vidiš stvari, nije ti dopušteno da ih tako jasno vidiš, pa samo možeš da vidiš maglovito. Postoji i mali broj ljudi koji mogu da vide dosta jasno, ali ono što vide je samo delić - njihovo vidno polje je usko. Oni samo deo vide jasno. Kad je nečije vidno polje široko, stvari koje vidi sigurno su relativno mutne - on ne može tako jasno da vidi - ili samo može da vidi vrlo niske dimenzije, i mali broj njih. Zato ne trebamo ometati sebe takozvanim realističnim, materijalnim vrednostima ljudi. Ovo je jedan razlog. Ali postoje izuzeci. Malo je ljudi koji od rođenja mogu da vide jasno, pa o ovom neću govoriti.

Drugi razlog je što kod većine vas nije slučaj da ne možete da vidite - vi možete videti - ali uvek mislite da je to iluzija i uvek mislite da je to nešto što zamišljate. Ovo je ponekad slučaj u početnoj fazi. Pošto sam ovo konkretno pominjao u Džuan Falunu i rekao vam da ne treba da upotrebljavate mentalnu nameru - jer će se ono što vidite menjati sa vašim mislima, sa vašim razmišljanjem - neki od nas ne mogu dobro da izbalansiraju ovaj odnos. Pored faktora koji nastaju kao posledica vaših vezanosti i oduševljenja, postoji još jedna prepreka. Koja prepreka? Naime, ono što vaš mozak misli i slika predmeta koji vidi, reflektuju se u istom delu mozga - efekat se proizvodi u istom delu mozga. Slike stvari koje ljudi vide ne registruju se u njihovim očima, već se prenose kroz optički nerv i onda se vide su u predelu epifize u mozgu. Međutim, kad u vašem umu ukaže slika dok razmišljate o nečemu, efekat se takođe proizvodi u tom delu. Tako da ovo stvara lažni utisak: Kad zaista nešto vidite - pošto je ionako mutno - mislite da je to vaša mašta. Zapravo, to nije vaša mašta - zaista ste to videli.

U prošlosti, u mnogim sporednim metodima kultivacije, dok su obučavani, od učenika se zahtevalo da vizuelizuju. Ako ne bi mogao videti, pokušao bi da vizuelizuješ; na kraju bi, što više vizuelizuješ, postajalo sve stvarnije; vizuelizovao bi još više, pa bi postalo još realnije - na ovaj način su ih obučavali. Teško je dostići Ispravno dostignuće sledeći manji put kultivacije, upravo zato što oni prave greške - ova [vizuelizacija] je sama po sebi vezanost. Od vas se traži da nešto vidite, ali vi ne možete da vidite; ti vizuelizuješ, mučiš se da bolje vidiš, i vizuelizuješ više zatvorenih očiju; što više misliš, postaje stvarnije - postepeno ispada da ga tvoja vizuelizacija čini stvarnim. Ovako su ljudi bili obučavani u manjim putevima kultivacije. Pošto su ovo bili manji putevi kultivacije, oni nisu osećali da je ovo vezanost. Na kraju krajeva, oni nisu govorili o Ispunjenju.

Mi veoma ozbiljno uzimamo ove stvari. Svaka vezanost će uticati na vaše dostizanje Ispunjenja. Kažem vam da bi sa ovim bili načisto. Ono što ste videli, vi ste verovatno uzeli za nešto što ste zamislili, ali na ovaj način se ne možete kultivisati. Na primer, ako neko ugleda obris faluna, ali misli da je ovo njegova mašta, ako ste ga videli kako se pokreće i okreće, mogu vam reći da ste ga zaista videli. Možete pokušati da sledite ovo što sam rekao, da vidite šta će se desiti. Ja samo govorim o onim učenicima koji već mogu da vide, ali koji misle da to zamišljaju. Vi, koji ovo niste doživeli, ne insistirajte na vizuelizaciji - to bi predstavljalo vezanost. Ovo sam vam sada rekao samo da bih uklonio vaše mentalne barijere. Pazite da ne postanete vezani - dobro pazite da ne postanete vezani za to.

Predavanje Fa na sastanku u Njujorku

Li Hondži, 22. mart 1997.

Pre sutrašnje konferencije, hteo bih da vidim imate li šta da me pitate - danas me možete pitati.

Pitanje: Da li se trošenje novca mog muža računa kao gubljenje de?

Učitelj: Takav je odnos između muža i žene, pa ovaj problem ne postoji. Zašto sada postavljate ovo pitanje? Jer ljudi su iskvarili ljudsku etiku u ovom smislu. Neki ljudi danas zastupaju oslobađanje žena, što predstavlja osetljivo pitanje. Neki ljudi govore: "Mi žene se previše mučimo; žene treba da se oslobode; muškarac i žena treba da budu jednaki; mi žene moramo biti jače." Zašto se ovo događa? Jer se neki muškarci užasno ponašaju prema ženama, koje se onda osećaju potlačene. Mogu vam reći da kad se ovo društvo degeneriše, ljudima je jako teško da sagledaju faktore koji leže u pozadini ovakve degeneracije, i to kako se ta degeneracija desila; svi vole da raspravljaju o pitanju unutar samog pitanja.

Zapravo, moram vam reći da ova vrsta zastupanja ženskog oslobađanja takođe predstavlja nešto što se dešava posle degeneracije ljudske vrste. Nije da muškarci loše postupaju sa ženama; pre se radi o tome da muškarci loše postupaju i sa muškarcima, žene takođe loše postupaju sa ženama; samo se radi o tome da je loše postupanje muškaraca u odnosu na žene uočljivije. Zapravo, ima i žena koje imaju moć i koje loše postupaju sa muškarcima. Ovo je posledica moralne degeneracije celokupnog društva. Činjenica je da je odnos između muškarca i žene odnos između snage i nežnosti, pa je ugroženost žena od stra